Intenzivna nega Kliničkog centra u Nišu, prvi dani Nove godine. Kašljao sam mnogo, bolela me je glava, imao sam masku za kiseonik peko lica, jedva sam disao… Podigao sam pogled i video svoju majku u krevetu koji je bio udaljen svega dva metra od mog. Sedela je i posmatrala me, podigao sam ruku da joj mahnem… Onda se više i ne sećam šta se dešavalo…
Ovim rečima počinje svoju potresnu ispovest za „Blic“ Milan Mihajlović (32) iz Niša, koji je mesec dana proveo u bolnici lečeći se od posledica zaražavanja korona virusom.
Kako priča ovaj mladić, krajem decembra zarazili su se on, sestra i majka. Čitava porodica je u istom trenutku imala koronu, a kako? Taj odgovor ni sam ne zna. Svi su se, kako kaže, čuvali i štitili od zaraze, a naročito majka koja je imala pridružene bolesti. 24. decembra Milan je bio pozitivan na virus, a zatim su simptome ispoljili i ostali članovi porodice. Već 31. decembra odveden je u bolnicu. Nekoliko dana kasnije u istu je primljena i njegova majka.
– Verujte, imam prekid filma. Ne sećam se svega dobro jer sam proveo mesec dana u bolnici. Lekari kažu da sam bio kritično. Nisam bio bolestan, nemam pridužene bolesti, a virus me je pokosio. Znate, ja sam neko ko i jeste i nije verovao u virus, ali kada me je dohvatio u sve sam poverovao, a naročito je bolno što sam od njega izgubio majku – priča Milan za „Blic“.
Kako kaže, do 9. januara lekari su mu se borili za život. Tog dana su ga konačno podigli da sedne na krevet. Primetio je da ga posmatra jedna žena, a onda je video da je to njegova majka. Tiho kaže da je lekare pitao odmah kako je ona. „Ova žena je moja majka“, rekao im je, a oni su ostali zbunjeni i iznenađeni.
Priseća se, rekli su mu da bude miran i da mu je majka stabilno. Nakon toga je ponovo doživeo prekid filma. Seća se samo da mu je 11. januara prišao lekar koji mu je rekao da moraju da mu intubiraju majku jer je loše.
– Ništa nisam ni čuo ni video. Reanimiralu su je nadomak mog kreveta, nisam znao šta se dešava. Nisam čuo ništa, a onda su mi nešto posle 13 sati saopštili da su učinili sve, ali da je preminula. Bilo mi je teško, i bio sam zbunjen, konfuzan… Korona je promenila sve – priča ovaj tridestvogodišnji Nišlija.
U bolnici je, kaže, proveo mesec dana. Njeova sestra je prošla sa lakšom kliničkom slikom, a majku je izgubio.
Kako kaže ovaj mladić, u koronu moramo verovati jer je u pitanju opaki virus koji je potpuno nepredvidiv.
– Ranije sam i verovao i nisam. I dalje ne znam kako smo se zarazili, moja majka je toliko vodila računa, pridržavala se mere. Sestra i ja smo radili, ne znam ko je od nas doneo virus… Kao što vidimo, on ne bira. Kako sam ja u 32. godini mogao da izgubim život, a ne znam, ne pijem lekove, nisam bolestan. Kada vidim žurke i sve što se dešava, toliko mi je neverovatno da neko ne veruje da postoji virus. Ovo je strašno. Ljudi čuvajte se, korona ne zna za pol, ne zna za godine, ona ide razara a meta može biti svako – apeluje ovaj mladić.
Posle oporavka, kaže, ništa nije isto – još kašlje, umara se, teško mu je jer je mesec dana ležao. Slike iz bolnice i borba za vazduh, zauvek su ostali urezani u sećanje ovog mladića.
– Kada dobijete koronu, ne znam kako bih vam opisao to osećanje. Ne mogu da kažem da me nešto boli, ali ostajem bez vazduha, potreban mi je kiseonik, borim se za dah, borim se da ostanem živ. Sećam se da sam u toj panici jednom skočio i pokušao onako priključen na sve te aparate pokušao da ustanem koliko sam kašljao: Jedna doktorka mi je rekla: „Lezi tu, diši inače ideš gotovo“. Kažu da mi je jedno plućno krilo bilo potpuno neupotrebljivo. Ne znam šta se desilo, ali znam da te dane nikada neću zaboraviti. I sada apelujem, ljudi čuvajte se, virus je zaista opasan – zaključuje on.
Ivana Anđelković / Blic
Dodaj komentar