Svi već znaju za „švedski eksperiment“ i njihov liberalni pristup pandemiji koronavirusa. Mnoge zemlje su takav način borbe osudile, ali Šveđani, uprkos žrtvama, nastavljaju po svom. Šveđani veruju svojim zvaničnicima, ponašaju se u skladu sa smernicama struke i uvereni su da bi totalna blokada izazvala mnogo veću štetu po društvo.
Šveđani su, kako se to dešavalo već u istoriji, izabrali svoj put. Evo šta je u telefonskom intervjuu o tom putu rekao ugledni švedski neurolog i anesteziolog Klaes Hultling za Slobodnu Dalmaciju.
“Da, mi smo zauzeli drugačiju taktiku i u tome podržavam našu vladu. Trenutno niko na svetu nema tačne smernice kako da se bori protiv ove bolesti. Švedska strategija ne govori da je virus slab i da ga potcenjujemo, naprotiv svesni smo situacije, ali nema dokaza da će strogi karantin koji je recimo uvela vaša Hrvatska, biti bolja od ovog našeg modela. Tek ćemo nakon šest meseci moći da podvučemo crtu i kažemo čiji je pristup bio bolji”, kaže Hultling.
Takođe, mentalitet Šveđana, je, kaže, da se neko ne uvredi, malo drugačiji od, recimo, ležernijih ljudi sa Mediterana.
“Nama ne trebaju naredbe i policijski čas da bi poslušali preporuke zdravstvenih vlasti. Ako nam se kaže ne družite se jer tako ugrožavate druge ljude, onda se nećemo ni družiti jer smo uviđavni i ne želimo da se neko zbog našeg komoditeta zarazi” kaže Hultling.
Naravno, mladi ljudi se slobodno druže na ulicama, a oni stariji ipak ostaju kod kuće.
“I sad će neko reći da će mladići i devojke onda doneti virus starijima. Prema Eurostatu to baš i nije slučaj u Švedskoj jer tamo mladi odlaze od kuće već sa 18 godina, dok u zemljama Balkana sinovi i ćerke ostaju sa “starcima” do 32. godine, a neki i do kraja života. Imaju i jako dobro razrađen sistem pomoći u kući koji je funkcionisao i pre korone, pa se starijima i bolesnima namirnice i lekovi dopremaju do kućnog praga.
On smatra da ne treba uništiti celu ekonomiju, zatvoriti sve u kuće, a da nismo sigurni kako će te mere uticati na epidemiju.
“Mera totalne blokade, sigurno je, može uništiti ekonomiju i živote građana i pogoditi gore od virusa. Totalni karantin, vidimo na primeru nekih zemalja, deluje, ali po koju cenu i do kada bi se trebalo držati takve taktike? Naša strategija je da se maksimalno smanje kontakti, posebno starijih ljudi i onih sa hroničnim bolestima. Sve osobe koje su zaražene i svi njihovi kontakti se “love”. Sistem je tako postavljen da se zaista izoluju porodice i prijatelji zaraženih, a ne cela država. To za sada deluje jer Šveđani neće, ako su u samoizolaciji, izlaziti napolje i ugrožavati druge” tvrdi ovaj lekar.
Na pitanje da li je zabrinut za sebe i svoju porodicu kaže da se ne plaši.
“Nije me strah, ali nije mi ni svejedno. Kao lekar radim već 40 godina, a nikada nisam ispred bolnica vidio kontejnere sa hladnjačama u koje će da budu smeštena tela. To dovoljno pokazuje da je situacija ozbiljna. Ali nismo nemoćni, toliko puta navedena mera socijalne izolacije zaista deluje. Virus moramo upoznati, identifikovati puteve širenja, a ne jednostavno zatvoriti sve, jer to dugoročno nije dobra taktika.
Pogledajte zemlje oko nas koje su zatvorile sve, a opet imaju krivu bolesti kao i mi, čak i goru. Moram se ograditi i napomenuti da ono što deluje u Švedskoj možda ne bi delovalo u drugim zemljama, a kad ovo prođe videćemo ko je bio u pravu” kaže doktor Klaes.
On smatra da je haos neminovan ako zemlja, recimo, izabere predsednika koji je kao Tramp.
“Ne znam šta su Amerikanci očekivali da će dobiti s njim u ovoj krizi. Barata s poluinformacijama, teorijama zavera, to nije čovek koji može da vodi tako važnu i veliku zemlju u doba ove krize. Umesto da su Amerikanci predvodnici u borbi protiv korone, oni zaostaju, ne snalaze se, te ne postaju deo rešenja nego problema. Ova kriza će resetovati društvo i nadam se da će svi izvući pouku iz ovoga.
U Americi se događa pravi paradoks – najmoćnija su svetska sila, ali nemaju dovoljno respiratora, ECMO uređaja, maski, zaštitne opreme, lekova… Ukratko: nemaju javno zdravstvo. Nemaju čak ni menahinčku ventilaciju za one koji imaju zdravstveno osiguranje, a gde su tek oni koji nemaju osiguranje. Strah me i da pomislim što će biti s tim ljudima” kaže dr Klaes, navodeći da Švedska ima odlične kapacitete na intenzivnoj nezi, kao i broj respiratora.
Najvažniji su dokazi u medicini, tvrdi Klaes.
“Čim se nešto dokaže da pomaže mi to odmah usvajamo, kupujemo. Ne povodimo se za mišljenjem pojedinaca i njihovim ličnim iskustvima i procenama. Nama je jedini put nauka i termin poznat u svetu kao EBM – ‘Evidence-based medicine’” naglašava lekar, koji se ranije bavio intenzivnom negom i radio sa respiratorima.
“To su skupi i sofisticirani uređaji, ali jako nužni jer nadoknađuju funkciju pluća, pacijenti su sedirani kada su prikopčani na te uređaje. Bez njih se umire, a ljudi mogu na njima biti od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Respiratori ili mehanički ventilatori dovode kiseonik u krvotok, a istovremeno uklanjaju ugljendioksid” kaže Klaes.
Osvrnuo se i na Kinu i pohvalio ih da su suzbili epidemiju.
“Koristili su drastične mere, ali mene brine nešto drugo, a to su njihove otvorene pijace. Svetska zdravstvena organizacija ne želi da im se zamera i sugeriše da se zatvore ti rizični objekti jer Kina daje veliki novac toj organizaciji. Iako još nije potvrđen definitivni put virusa, s koje je životinje prešao na čoveka, očigledno je da nismo ništa naučili iz epidemije opasnog SARS-a, koga su na ljude preneli slepi miševi. Ti živi šišmiši se drže u kavezima, uriniraju i izbacuju izmet nasred kineskih pijaca na kojima se u groznim i nehigijenskim uslovima nalaze i brojne druge domaće i divlje životinje. To je idealan rezervoar za koronaviruse i druge zoonoze, nove bolesti.
Ističe da Kinu ne treba diskriminisati.
“Ne bi trebalo da govorimo da je to kineski virus, međutim ako su njihove pijace izvor zaraze, a oni ih ne zatvaraju, to je na neki način ipak njihov virus. U prilog tome ide i istraživanje iz 2007. američkog Društva za mikrobiologiju u kojem je jasno upozorenje da su kineske pijace tempirana bomba s obzirom na kulturu konzumiranja egotičnih vrsta, poput šišmiša. Da je Svetska zdravstvena organizacija ovo upozorenje shvatila ozbiljno do ovoga danas možda ne bi došlo” zaključuje profesor Klaes Hultling.
Dodaj komentar