Kalmici u Beogradu: Kako su pre 100 godina potomci Mongola oplemenili srpsku prestonicu

Malo je poznato da su potomci mongolskih plemena, Kalmici, pre 100 godina živeli u Beogradu, dok se grad oporavljao od užasa Prvog svetskog rata.

Kao što su čuvajući stoku vekovima lutali nepreglednim stepama srednje Azije i tako se obreli u carskoj Rusiji, pripadnici tog naroda budističke veroispovesti, nošeni revolucionarnim vihorom posle Oktobarske revolucije, stigli su i na Balkan.

Zajedno sa daleko brojnijom pravoslavnom ruskom emigracijom, pretrpanim brodovima kojima su putovali i mnogi oboleli od tifusa, nekoliko stotina Kalmika stiglo je u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a najviše ih se naselilo u prestonici, piše BBC na srpskom.

Tako su se po blatnjavim ulicama tadašnjih beogradskih predgrađa – Karaburmi, Cvetkovoj pijaci, Crvenom krstu, Konjarniku, Malom Mokrom Lugu – mogli sresti ljudi kosih očiju utisnutih u obla lica istaknutih jagodica.

Baš u Malom Mokrom Lugu živeli su roditelji i braća i sestre Bena Moškina, Kalmika rođenog u Americi 1952.

– Oca su u Beogradu zvali Mali Rus, takvog je izgleda bio, nije ličio na Azijce, verovatno zato što je bio samo polu-Kalmik, kaže Moškin.

Kalmici su bili karakterističnog izgleda, niski, zdepasti, „sa spljoštenim nosem i kosim, uskim crnim očima“, navodi se u knjizi istoričara Tome Milenkovića „Kalmici u Srbiji 1920-1944″.

– Imali su kao zift crnu kosu, koju su neki od njih na temenu vezivali u čvor, a na čelu puštali da im padaju kao šiške.

Budisti u Beogradu

U Srbiji se nastanilo oko 400 Kalmika, uglavnom vojnika, što je bilo malo u odnosu na ostatak ruske emigracije, kaže istoričarka Mirjana Milenković.

– U Beogradu su podigli budistički hram. Tim hramom, Beograd je pokazao da je metropola i grad tolerancije, jer po svim dokumentima kojima raspolažemo, a najviše ih ima iz štampe, oni nisu imali nikakvih problema sa Beograđanima, kaže arhivska savetnica Istorijskog arhiva Beograd.

Njihov budistički hram, jedan od prvih u Evropi, uz postojeće pravoslavne i katoličke bogomolje, evangelističku, protestantsku crkvu, sinagogu i džamiju, činio je jugoslovensku prestonicu „multikulturalnom“, dodaje ona.

Uz drugačiju odeću, ali i naklon sa sklopljenim rukama priljubljene uz čelo prilikom susreta, izazivali su radoznalost meštana.

Mnogi su mislili da su to Kinezi i tako su ih i zvali, piše u Milenkovićevoj knjizi.

U prvom talasu njihovog dolaska, 1920. iz Rusije su stigli Erencen i Očirka Moškin, Benovi roditelji.

– U to vreme, moj otac je bio vojnik 80. puka, sa 17 godina, a majka je bila devojčica od osam godina, opisuje Moškinova.

Oni su se venčali 1929. godine, baš kada je u decembru otvoren hram.

Ceo članak čitajte na BBC na srpskom.