Kada sam se preselila u Austriju, bila sam iznenađena brojem gastarbajtera. To ljudi koji su se doselili iz bivše Jugoslavije i ostalih slovenskih zemalja, od 1970-ih do danas. Posle određenog vremena, shvatila sam da je veoma lako prepoznati Jugoslovene u gomili ostalih naroda. A tu su, pored Austrijanaca, najbrojniji Turci, slede doseljenici iz arapskih pa afričkih zemalja. Ali neke stvari samo mi radimo, i jednostavno ne možemo da ih promenimo.
Glasno pričamo telefonom u javnom prevozu
Austrijanci su tihi kada se voze javnim prevozom. Ili čitaju novine, neku knjigu, koriste kindle ili slušaju muziku, sa slušalicama naravno. Jugosi nisu takvi. Ako smo sa prijateljem sa našeg govornog podneblja, pričaćemo sa njim, glasno.
Ako smo sami, iskoristićemo to vreme dok se vozimo javnim prevozom da nazovemo nekog i brbljamo o tome kako smo proveli dan. Pola razgovora se sastoji od prepričavanja događaja i glasnog objašnjavanja, a druga polovina je smejanje. Glasno smejanje.
Prelepe žene. Uglavnom previše našminkane
Iako je šminkanje individualna stvar i šminku ne nose sve mlade žene, šminka je upravo znak po kojem ćete lako prepoznati devojku sa ovih prostora. Skoro sve devojke sa ovih prostora znaju kako pravilno da nanesu puder, rumenilo, krejon, maskaru, olovku za usta i crveni lak za nokte kadgod prilika to dopušta.
I to sve nanose samo za prepodnevna predavanja na fakultetu, o šminki za subotu uveče neću ni počinjati da pišem. Žene sa ovih prostora vrlo brzo nanesu šminku, dok voda za kafu još nije proključala, one su se već kompletno našminkale.
Lanci. Zlatni, podrazumeva se
Lanci abnormalnih veličina iliti kajle su jedna od prvih stvari koje ćete primetiti, naravno sa specifičnim priveskom i napravljeni od zlata ili nerđajućeg čelika (ukoliko su tek stigli u Austriju).
Koliko su zlatni lanci važni jugoslovenima možete videti i po našim pesmama „Prsten i zlatni lanac”, “Bosanac”, “Dalmatinac nosi lančić oko vrata”, “Eh, što nisam lančić mali”…
Imamo svoje baze i štabove
Zovu se kafana. Sećate se TV serije “Cheers”? Gde vas svi poznaju i pozdravljaju vas. E to je kafana. One su nešto između kluba, bara, taverni i restorana. Dekoracija je obično rustična, elementima koji se mogu naći u domovima odakle potičemo.
Muzika koja se sluša u kafanama je narodna, turbofolk i sevdalinke. Nemojte se iznenaditi ako u kafani vidite gomilu razbijenog stakla, ljude zagrljene kako pevaju iz sveg glasa a neretko i plaču. Desi se i da se gosti potuku, ali kafane običo imaju dobro obezbeđenje koje odreaguje na vreme.
Besna kola
Balkanska kuhinja i nemački auto. Auto marke Mercedes ili neki drugi nemački auto je obavezan za svakog gastarbajtera iz dijaspore. Ne samo zbog marke auta već i zbog pouzdanosti. Ne samo da može bezbedno da putuje, već u njemu može da švera cigarete, rakiju, kulen, kobasice.
Bitan momenat je i da kada se vrati kući sa takvim kolima i zlatnom kajlom oko vrata, nema nedoumica koje glavni baja. Nema veze što tamo živi u jeftinom stančiću i što se ubija od posla, kod kuće je car, a i makar je majka mirna jer sin ima dobro plaćen posao i može da priušti pristojna kola.
Au, koliko ste nepismeni!
Au kakav cliché