Kad je muka, ode Đuka: „Oprostite, ali druge zovite…“

Vladimir Đukanović, narodni poslanik i udarna pesnica Srpske napredne stranke, po ko zna koji put oprostio se od politike.

Đuka u gotovo nihilističkoj kolumni kaže da je „sve manje zainteresovan za političke prilike i neprilike“ i poziva novinare da ga „zaobiđu“ što se tiče izjava i i gostovanja.

– Svim silama se trudim već duže da što manje nastupam u medijima. Ispada to ponekad glupo, jer kao neko ko je dugo bio u novinarstvu znam šta je obaveza onoga ko ima neku funkciju ili je javna ličnost – započinje Đukanović svoju kolumnu za Kurir pod nazivom „Oprostite, ali druge zovite“.

Đukanović dalje govori o tome kako želi što manje da se pojavljuje u medijima, osim ako se ne usaglasi sa strankom da je to potrebno.

Razlozi za takvu odluku su to što ga sve što se u medijima dešava ovih dana „emotivno pogodilo i izpraznilo“, gotovo dovelo do očaja.

Đukanović dalje opisuje svoju političku apatiju, te se poput depresivnog tinejdžera žali da ne prati političke emisije, ne gleda televiziju, pa se s pravom brinemo za stanje, koje kao da je na ivici emotivnog rastrojstva.

– Elem, čemu ovo pisanije i koga uopšte interesuje šta ja radim? Normalno, nikog – nastavlja Đuka u stilu Vladislava Petkovića Disa i njegove „Nirvane“.

Nakon kratke emotivne elaboracije svog političko-duhovnog stanja, Đukanović prelazi u iskazivanje emocija prema Predsedniku i stranci kojoj pripada.

– Volim Srpsku naprednu stanku, volim i cenim ono što Aleksandar Vučić čini, uvek sam tu da pomognem, na svakom mestu da nešto lepo kažem o stranci i politici Aleksandra Vučića, ali više od toga nisam sposoban – iskren je prema sebi i drugima poslanik SNS.

„Oproštajno pismo“ završava molbom novinarima da ga ne zovu, da zovu druge, a njega da arhiviraju za rubriku „Kucajte na vrata zaboravljenih asova“.

S obzirom na to da ovo nije prvi put da se Đuka oprašta od javnosti (svoje povlačenje je najavljivao nekoliko puta, a najsvežije je ono od prošlog leta) verujemo da ovo samo jedna od njegovih faza, pa da će uskoro opet biti dovoljno energičan da peva pesme, pali baklje i napada svakog ko se usudi da mu dirne šefa.

I dok se Đuka oprašta od politke, mi mu preporučujemo stihove Petkovića Disa, iz pomenute „Nirvane“, jer poezija dušu leči.

„Noćas su me pohodila mora, sva usahla, bez vala i pene, mrtav vetar duvao je s gora, trudio se svemir da pokrene.“, piše Direktno.