Dok se bliži zima i kalendarski, a prodavci i kupci kukaju na cenu drva i peleta za ogrev, Janko iz Stare Pazove kaže da za celu zimu na grejanje ne potroši više od 100 evra, a greje skoro 230 kvadrata.
On je pronašao način ne samo da saseče troškove grejanja na koje neki mesečno daju koliko on za celu zimu, već i da se greje na ekološki i zdrav način.
Janko je u video-klipu Agromedije otkrio i da se greje na sojinu slamu pa tako za celu grejnu sezonu potroši samo 100 evra. Kaže i da nije jedini, već da u njegovoj Pazovi ima još desetak komšija koji rade to isto, piše Kurir.
– Ja se grejem na sojinu slamu, a sam proizvodim soju i kao nusproizvod, ta slama koja bi se koristila kao humusna struktura u zemlji, ja je koristim za loženje. Znači, moj kotao radi na bale od sojine slame – kaže Janko.
Ističe da mu je od prošle zime, koja je bila toplija, ostalo poprilično rezerve pa ove nije balirao toliko, a inače spremi 1.200 bala za jednu sezonu.
Na pitanje koliko kvadrata greje, rekao je da je to 180 kvadrata kuće i preko garaža i pomoćni objekat, što je ukupno 230 kvadrata. Za celu zimu ne potroši više od 100 evra.
Janko u dnevnoj sobi ima i sobni termostat kojim reguliše temperaturu, a u kući mu je uvek 21,5 stepeni.
A kad nije kod kuće? I to rešava lako
Kad porodično idu, kaže, na svečare, termostate podešava na određen način. Na primer, ako je počeo sa loženjem danas u 14 h do sutra do 14 h nema potrebe da troši dodatne bale. Akumulator će sačuvati temperaturu i slati je u objekte.
Kao jedini nedostatak te vrste grejanja, Janko kaže da moraš da imaš uslova i prostora za držanje tih bala koje moraju da budu na suvom.
Bale kaže ubacuje na svakih pola sata ili neki minut više, a kaže može da se namesti i na relej pa da se ni na ubacivanje ne misli.
Najskuplje ga je koštao kotao koji je kupio pre više od 13-14 godina kad ga je platio 1.200 evra, jer mu je trebao veći da bi mogao da ubaci celu balu.
Nije sojina slama jedina koju je probao, ali kaže da je sojina slama ubedljivo najbolja jer najbolje greje, ima najbolji stepen iskorišćenja i pepela ne ostaje skoro ništa.
Izvor: Kurir
Dodaj komentar