Ako Beograd na izborima ne uzme opozicija, Gangula će skinuti krunu Vesari i sve ide u krug

Beogradske odbore SNS-a je držao dr Neša, sad drži verni saborac Brnaba ali ona se tu ne snalazi. Preletač Šapić je tek ušao u igru, kao nova uzdanica. Svog “trenera” koji će ga vinuti u “svetske” političke visine SNS Srbije danonoćno prati i gleda kao božanstvo. Aleksandar Vučić priprema ga za gradonačelnika Beograda a tu je još i Vesara kome Šapić smeta i voleo bi da najednom ispari.

“Aleksandar drugi” se svaki dan druži s Vučićem; zajedno doručkuju, ručaju, večeraju. Ne zna se da li i spavaju udruženi ideologijom koja, jasno je, ne postoji. AV verovatno priprema Gangulu za naslednika ali test će biti Beograd. Znao je to dobro “Gangulić”, odavno je prepoznat njegov apetit da vlada Beogradom, te je iskoristio svoj poltronski potencijal taman kada vreme nije. Ako pobedi u BG-u i postane gradonačelnik, Gangula je taj koji će biti sledeći predsednik Srbije. U tom scenariju bićemo “Gang stajl država”.

Rasulo trupa SNS-a, test za opoziciju

Kormilo broda je uzdrmano, no poraz nikad nije ni bio opcija – pogotovo kada nemate od koga da izgubite. Mesecima unazad uočen je raskol u taboru naprednih, dovedena je i “sveža krv”, koja bi Srbiju mogla nepovratno da postavi na prugu koja bi nas odvela do “Transibirske železnice”, naravno misleći na scene iz horor filma sa svim svojim nadrealnim frikovima.

To jedino može da promeni opozicija na izborima u aprilu sledeće godine, kada se bude odlučivala sudbina, pa, svih nas. Postoje jake naznake u opoziciji, pre svega između Đilasa i Jeremića da će ujediniti sve snage da bi osvojili centralne opštine Beograda.

Totalna pometnja u beogradskom SNS-u se naravno krije, kao i strah od izbora za grad Beograd, gde će se konačno i lomiti koplja. To je ujedno prilika ali i ispit za opoziciju. Poznato je naprednima da je došlo do dogovora oko objedinjavanja ciljeva i strategije gorepomenutih opozicionara i da strepe za Beograd a od centralnih opština su već i digli ruke.

Zapravo naprednjaci kao kosmopolitska stranka, imaju strah od središnjih opština gde su neki je*eni građaneri, još uvek nepodvrgnuti lobotomiji. Zaziru od urbanih mesta kao vampiri od svetlosti.  Potpuno su zanemarili centralne opštine na kojima imaju po 20, 30, retko do 40 odsto jer su im periferne donosile po 60 procenata kao na primer; Ovča, Borča, Kaluđerica, Zemun i tako dalje.

U Beogradu “bitka za Staljingrad”

Vučić pokušava da manevriše i kao džokej ali sa konja neće sići tek tako pa pravi razne šahovske poteze i rokade. Slikovit primer toga, kao što reče jedan visokopozicionirani naprednjak:

– Vesara je omraženiji u narodu od Vučića, i to je jedini razlog što ga ovaj drži pored sebe, da malo amortizuje tu mržnju.

Elem, u ovom rasulu, a u kontekstu preuzimanja vlasti – ona se uvek preuzima u Beogradu. Milošević je pao tako što je opozicija preuzela Beograd. Posle toga DOS-ovci su dobili resurse, jer u glavnom gradu ipak živi 2 miliona ljudi. Ako SNS izgubi Beograd posle toga sledi pad i gubi im se trag, što mu dođe isto kao bitka za Staljingrad. A uz resurse se dobija i jači medijski uticaj i mogućnost borbe.

Dakle, centar Beograda je uvek bio građanski i opozicion. Prodavnicama, trafikama u centru se jednostavno ne isplati da nabavljaju režimske medije jer upravo tu beleže najslabiju prodaju. Treba istaći da će se upravo na tom prostoru videti ozbiljnost, i biti test za opoziciju.

Petokraka, kineska fontana na Slaviji

Đinđić je skinuo zvezdu petokraku u Beogradu jer je postao gradonačelnik i držao grad, dok je predsednik države Milošević bio okoreli komunista. Taj čin je predstavljao snažnu simboličnu poruku da se komunisti ipak mogu svrgnuti. Kada je narod, u novinama i na televiziji to video svi su shvatili da je Sloba “gotov”.

Simbol SNS vlasti je kineska fontana na Slaviji. Ako opozicija preuzme Beograd, dovoljno je da uklone pomenuto čudo sa Aliekspresa (bar da je odatle) da bi svima bilo jasno da je vlast na klackalici. Možda i ne bude na klackalici. Međutim, ta poruka bi bila sasvim jasna – “čistimo vaše smeće”, sredićemo deponiju u Vinči.

Naslućuje se da bi uz neminovan “šano dušo” efekat bilo izgovoreno – je*оte, nas su ovi nazadno-napredni zaje*AVali preko deset godina, i konačno smo došli do koliko toliko kiseonika i zdravog vazduha. O svemu ostalom i da ne govorimo.

I, kako to obično biva, nije onako kako je suđeno nego kome je namenjeno, ili obrnuto. A kome je i šta je, videće se narednog aprila. Živi bili pa videli.