Nemački lanac supermarketa Lidl započeo je poslovanje u Srbiji, a otvaranje prodavnica širom zemlje pratili su nezapamćeni skandali.
Satima pre otvaranja, i danima nakon svečanog otvaranja, pred radnjama su stajale kolone kupaca. Zbog scena sa otvaranja Lidla smejao nam se čitav region, a snižena piletina oko koje je u radnjama bukvalno „letelo perje“ završila je na pijacama.
Jedan od „heroja“ bitke za Lidl, Branka Pavlović iz leskovačkog sela Pečenjevce, detaljno je opisala koliko je para potrošila i opisala aplauz koji ju je dočekao na njenoj pijaci.
– Srećo moja, ja da ti kažem, ako si isti kao svi drugi, nikad nećeš postati zvezda. Svi drugi kažu „Lidl“, a ja sam tu radnju nazvala „Linda“ kad sam prvi put čula za nju… Doduše, nisam ni slutila da će me to proslaviti, ali lagala bih kad bih rekla da mi slava ne prija – priča za Telegraf žena koja je svojim komentarom otvaranja nemačkog lanca marketa bacila u zasenak izjave svih političara date istim povodom.
Ova šezdesetšestogodišnja udovica, majka dvoje odrasle dece, srdačno nas je dočekala u svom domu, proprativši stisak ruke zagrljajem i poljupcem pre nego što smo stigli da se predstavimo.
– Svako je dobrodošao u moju kuću, poznat i nepoznat… takva sam ja, navikla da radim sa ljudima.
Godinama sam bila najbolja šnajderka i štrikerka a već trideset godina držim tezgu sa povrćem na leskovačkoj pijaci.
Mogla sam i više da doteram, al’ sam završila samo četiri razreda osnovne škole, bili smo sirotinja.
– Učitelj je primetio da sam bistra, pozvao oca i kazao mu: „Ćerka ti je mnogo pametna, treba školu da završi, prodaj njivu, možda postane sudija, advokat, lekar i tebe da spasi…“ Al’ otac kaže: „Kako učo da prodam, ta njiva mi hrani troje dece… i tako ja ostadoh bez škole“ – priseća se detinjstva Branka.
Navikla da se hvata u koštac za životom, naročito nakon što joj je pre sedam godina preminuo suprug, Branka priznaje da ne propušta nijednu priliku da se ovajdi.
Tako je odlučila da bude prva na otvaranju „Lidla“ nadajući se nagradi.
– Ustajem oko četiri sata ujutro i uvek slušam radio, kad čujem da će da se svuda pa i u Leskovcu, otvaraju te radnje. Nisam dobro čula datum, pa uključim televizor i slušam, kažu 11. oktobra otvara se „Linda“. Pomislim, 10. primam penziju i taman za „Lindu“.
– Dan pred otvaranje ofarbam kosu, sredim se i sa ćerkom ujutro u pola pet uhvatim voz za Leskovac. Kaže ćerka: „Šta ćemo tamo tako rano, pa tek u osam sati se otvara?“ A, ja njoj: „Hoću bre da budem prva, na otvaranju se uvek nešto dobija, bar nešto za uspomenu“.
– Kad dođosmo, a ono već dve žene stale u red, tako ja budem treća. Računam, pa dobro, pobednici su uvek prvi, drugi i treći… biće nešto i za mene. Ne može onaj što je bio peti, deseti, osamdeseti, onaj što je došao u šest kad sam ja izmrzla, da primi isto što i ja – opisuje Branka svoja očekivanja i nastavlja:
– Dođoše novinari, nije me bilo strah uopšte, ne ustručavam se ja nikad. Pita me jedan odakle sam, ja kažem da sam iz Pečenjevce, da sam krenula u pola pet vozom, da bi stigla u pet do pet u „Lindu“, da sam došla da ostvarim neku nagradu, a ako neće biti nagrada, da vidimo povoljne cene i da ćemo da ostanemo „Lindini“ potrošači.
– Oni odoše, i ja uđoh u „Lindu“ dohvatih kolica, kad jedan visok uhvati se za ista, seca on, secam ja… on kaže: „Daj mi kolica“. A ja njemu: „Čoveče, ja sam ovde u pola pet bila, a ti ćeš da mi uzmeš kolica“. Ne pušta, on i dalje, a ja mu onda kažem: „Pušti kolica, imam staklenu flašu u torbu, puštaj kolica, icepiću ti glavu“… i on tek tad pušti kolica. Da ostanem bez kolica a od pet sati sam čekala – opisuje popularna Pečenjevka doživljaje na dan otvaranja nemačke radnje.
Kaže i da je pravi šok usledio kada je ušla u market.
– Jedna žena legla na onu vitrinu sa pilićima, ne pušta nikog da priđe, samo dodaje mužu meso, a kad on napuni korpu, priđe neki drugi njen… Ma najmanje pedeset su uzeli…
Drugi grabe banane, cele kutije, pa čokolade… Nije to lepo, možda je bilo ljudi iz Vlasotinca, Vranja, koji su hteli da kupe deci čokolade, a nisu mogli od gužve – priča Branka.
Kaže da je ipak vrlo zadovoljna onim što je kupila.
– Uzela sam tri kila banana, tri pileta, pet, šest čokolada, neke salame. Tri hiljade i nešto sam im ostavila. Kad sam došla na kasu, kažem onim devojčicama: „Reklamu sam vam napravila, a vi mi naplaćujete“ – kroz smeh govori popularna Pečenjevka.
Komentarišući stečenu popularnost, Branka objašnjava da su reakcije onih koji je znaju različite.
– Lično se sad osećam nekako na visokoj nozi, cenjeno… Kad sam sutradan otišla u „Lindu“, ovi iz obezbeđenja hteli sa mnom da se slikaju. A, ja kažem: „Sad hoćete da se slikate, a onaj nasilnik me umalo ubi pred vašim očima zbog kolica…“
– Komšije su mi mnogo ljubomorne, prave se da ne znaju da sam bila na televiziji…
Najviše su mi se obradovali ljudi sa kojima prodajem na pijaci. Kad sam se pojavila, dočekali su me aplauzom, izljubiše me i čestitaše..
Šta češ, takav je život, ako padneš žale te, a ako se podigneš zavide ti – filozofski zaključuje žena koja je prekrstila „Lidl“.
Dodaj komentar