Pesmu sa italijanskih terasa zamenile uvrede, svađe i cinkanja

Novi koronavirus zavio je Italiju u crno. Preko 22.000 preminulih, direktno povezanih sa virusom covid-19, i više od mesec dana potpunog karantina poečelo je da uzima danak i u socijalnom smislu, a Italijane sve više obuzima stres i anksioznost.

Ulice su jezivo tihe. Tišina vlada u kancelarijama i čistim četvrtima Vićence i Padove, gradovima koji spadaju među najbogatije na severu Italije. Isto je i u mnogim drugim italijanskim pokrajinama, kazali su stanovnici Lombardije, Pijemonta i Emilije Romanje u telefonskim razgovorima za EUobserver.

Paolo je penzioner iz Padove. Skoro svaki dan izlazi iz kuće da kupi novine svojoj supruzi.

„Sećam se posleratne Italije. Bila je razorena, bili smo siromašni i gladni. Znao sam da sakupljam puževe i lovim žabe u prirodi kako bih doneo kući nešto za jelo. Ali ljudi nisu bili toliko nervozni i preplašeni“, rekao je.

Prema ispitivanju koje su sproveli Institut Piepoli i Italijansko udruženje psihologa, 80 odsto Italijana je pod stresom zbog karantina.

Milioni Italijana već imaju finansijskih poteškoća, a lokalni mediji objavljuju da se ispred zalagaonica stvaraju dugi redovi ljudi u nevolji. Ostavljaju satove, narukvice i nakit kako bi pozajmili novac za kupovinu namirnica.

Srednja klasa je takođe preplašena. Frančesko (nije njegovo pravo ime) je mladi advokat.

„Moja kancelarija ima sve manje posla“, rekao je EUobserveru. „Partneri su zabrinuti, i ako budu morali da ‘režu glave’, prvi koji će otpasti bićemo mi mladi.“

Ne boji se gladi jer živi s roditeljima, ali je morao da smanji troškove. Odustao je od kupovine automobila, a roditelji od planiranih putovanja.

Luka Pekulo je psiholog iz Padove specijalizovan za psihološke posledice kriznih stanja. Prema njegovom mišljenju, Italijani su se prilično dobro prilagodili karantinu.

„Sada su bes i anksioznost uglavnom fokusirani na to da li će imati dovoljno sredstava za život, neizvesnost u vezi sa radnim mestom i školovanjem dece mesta“, rekao je.

Zabrinutost izaziva anksioznost, a anksioznost donosi nesanicu, razdražljivost i agresiju: sve to može dovesti do svađa i sukoba.

Za žene koje žive s nasilnim suprugom ili partnerom, situacija je dramatična.

„Nasilje nad ženama je raširen, ozbiljan i jako izražen kulturni fenomen u Italiji, premda je u skladu sa svetskim podacima“, objasnila je Elena Biađioni, advokatica koja se bori protiv nasilja nad ženama. „Nije stvar u tome da karantin podstiče porodično nasilje, zlostavljači zlostavljaju nezavisno od toga. Ali u vanrednoj situaciji zbog koje ljudi moraju da ostanu kod kuće takve situacije se pogoršavaju“, objašnjava ona, a prenosi 021.

Osim fizičkog, postoji i problem psihičkog nasilja. Balkoni više nisu samo pozornica za pevanje, koncerte i čitanje pesama. Umesto toga, postaju idealna pozicija za takozvane „šerife s balkona“.

Oni koji se odvaže da odu u supermarket bez maske rizikuju verbalni linč, a agresivni građani umeju da s balkona uvredama zasipaju one koji trče, pak čak i roditelje koji šetaju s decom s invaliditetom.

U Lombardiji, komentatori tvrde da ljudi koji ne poštuju pravila o izolaciji postaju žrtveni jarci za propuste lokalnih političara u upravljanju krizom.