Od kada je ljudske vrste, svedoci smo čestih ekoloških katastrofa. Ipak, malo šta je bilo tako gnusno kao naredba koja je 1958. stupila na snagu u republici Kini. tadašnji vođa NRK Mao Cedung doneo je zakon da svi vrapci u zemlji moraju biti ubijeni.
Više hrane za narod
Zašto su mu smetali nesrećni vrapci? Mao je odlučio da su vrapci štetočine koji u Kini uopšte nisu potrebni. Ono što je on znao je da vrapci jedu previše žitarica i činilo mu se racionalnim kako će njihovo istrebljenje značiti više hrane za narod.
Jasno je kako Mao nije bio neki veliki ljubitelj životinja, ali je fascinantno da nije baš ništa znao o važnosti prehrambenog lanca i uloge svake karike u njemu.
Prema Mau Cedungu, vrapci su stali na put ekonomskom razvoju Narodne Republike Kine. Tokom sledeće tri godine 45 miliona ljudi umrlo je od gladi uzrokovanom lošim upravljanjem ekonomijom, državnim terorom i ekološkom katastrofom, piše Vintage News, a prenosi 021.
Bubnjevima ih terali da lete dok ne uginu
Mao Cedung je preduzeo nekoliko masovnih kampanja u pokušaju modernizacije i poboljšanja života u Kini. U tu svrhu trebalo je da posluži i kampanja protiv vrabaca, koju je smatrao jednim od glavnih delova svog programa nazvanog „Veliki skok napred“.
Taj ekonomski i socijalni plan bio je na snazi od 1958. do 1961, a cilj mu je bio da se iskoristi kineska ogromna populacija kako bi se zemlja brzo preobrazila iz poljoprivredne ekonomije u modernu industrijalizovanu.
„Kampanja protiv četiri pošasti“ bila je usmerena protiv pacova, muva, komaraca, ali najviše vrabaca. Stanovništvo je podsticano da ubija ove životinje što više može.
Ljudi su bili mobilizovani za iskorenjivanje ptica. Koristili su bubnjeve da bi uplašili ptice pri sletanju, prisilivši ih da lete dok ne bi uginule od iscrpljenosti.
Ljudi su rušili gnezda vrabaca i gađali te ptice u vazduhu. Rezultat kampanje bio je da su te ptice dovedene na rub istrebljenja.
Nema podataka o tome koliko je tačno bilo vrabaca u Kini 1958, ali ako je na svakog čoveka dolazio jedan vrabac, onda ih je bilo više od 600 miliona. Ne zna se ni koliko ih je tačno ubijeno, ali pomor je bio strašan, a to je dovelo i do ogromnih problema sledeće godine – velikog porasta broja insekata na poljima.
Vrapci su jeli štetočine poput skakavaca, koji su se s njihovim nestankom masovno razmnožili. To je značilo da je ubijanje vrabaca bilo kontraproduktivno. Vrapci, činilo se, nisu jeli samo zrna. Takođe su jeli i insekte.
Broj skakavaca naglo je porastao, a onda su počeli da jedu sve što bi im se našlo na putu. Rod žitarica u većini ruralnih delova zemlje dramatično se smanjio, pa je izbila velika glad. Ljudima je ponestalo hrane i milioni su gladovali.
Kineska vlada je službeno objavila da je umrlo 15 miliona ljudi. Međutim, neki stručnjaci procenjuju da se broj umrlih zapravo kretao između 45 i 78 miliona.
Tabu tema
Velika glad je i danas zabranjena tema u Kini, čak i 50 godina kasnije. Ljudi su počeli da jedu druge ljude, roditelji su jeli svoju decu, a deca svoje roditelje. Hiljade su ubijene radi hrane.
U svojoj knjizi „Nadgrobni spomenik“, kineski novinar Yang Jisheng procenio je kako je umrlo više od 36 miliona ljudi. Njegova knjiga je ubrzo zabranjena u Kini.
Cilj kampanje ubijanja vrabaca je bio da se poveća agrikulturna proizvodnja, ali tokom Velikog skoka napred prinosi pirinča znatno su se smanjili. Možda je Mao Cedung želeo da pobedi prirodu, ali ona je pobedila njega.
„Veliki skok napred“ se danas smatra „velikim korakom unazad“. Godine su bile potrebne da se Kina oporavi od katastrofe i vrati se na staro, kad je stanovništvo imalo dovoljno hrane.
Glad je u nekim slučajevima čak korišćena kao oružje da se država reši „nepoželjnih elemenata“: religijske vođe, desničari i bogati seljaci su stavljeni na najniži prioritet dostavljanja hrane pa su zbog toga i umirali u najvećim brojevima.
Neke seljake su službenici ubili jer nisu ispunili kvote žetve. Nakon završetka programa, nastupila je svojevrsna dekolektivizacija pod vođstvom Denga Sjaopinga.
Dodaj komentar