Kada nijedan taksista nije želeo da odvede njegovu trudnu ženu u bolnicu, jedan indijski inženjer odlučio je da sam postane taksista. Nikada nikome nije rekao „ne“.
Ovo je njegova priča:
“Jednog dana moja supruga je počela prerano da se porađa. Bila je noć i nijedan automobil se nije zaustavio da nas preveze do bolnice. Beba je umrla. Nakon tog incidenta, napustio sam posao inženjera u firmi „Larsen i Toubru“ i postao taksista.
Obični putnici mesečno mi donesu oko 10 hiljada rupija, a noću, sve one kojima je hitno potreban prevoz, vozim besplatno u bolnicu. Delim svoje vizit karte svim putnicima i oni me mogu nazvati u bilo kojem trenutku ako je neko bolestan i hitno treba prevoz.
Pre nekoliko meseci dogodio se takav slučaj: Oko dva sata ujutru video sam dvojicu muškaraca sa strane puta kako uznemireno mašu rukama. Sa njima je bila žena, a kada sam prišao bliže, video sam da je imala strašne opekotine. Otprilike tri četvrtine tela joj je bilo pod opekotinama. Ispostavilo se da su nekoliko taksista pre mene odbili da se zaustave. Zamotali smo je u pokrivač koji uvek nosim sa sobom i odjurili do najbliže bolnice. Sledećih nekoliko dana zvao sam bolnicu i proveravao, srećom žena je preživela, a zatim smo se sprijateljili.
Verujem da se novcem ne može kupiti sve. Na poslednjem poslu zarađivao sam 65 hiljada rupija, ali nikad nisam bio srećan kao sada.
Imam 74 godine, govorim 11 jezika, moja deca rade u investicionom fondu, a i sam sam profesionalni inženjer. Ali najvažnije dostignuće u mom životu je to što sam odvezao više od 500 ljudi u bolnice kada im je to bilo najpotrebnije. U mnogim slučajevima to im je dalo priliku da prežive. Zbog toga sam izabrao da odem sa starog posla inžinjerstva i spremno odlučio biti jednostavni taksista.“
Dodaj komentar