Kineski prijatelji kradu naše genske i medicinske podatke?

Nadležni u Srbiji, nakon vesti da nemačke zdravstvene vlasti ozbiljno razmatraju navode da Pekinški institut za genetska istraživanja (Beijing Genomics Institute – BGI) u svrsi vojnih istraživanja zloupotrebljava genetski materijal prikupljen iz prenatalnih testova, ćute. Ova kineska kompanija je u Srbiji prisutna kroz dve laboratorije.

Agencija Rojters u članku objavljenom 7. jula ukazala je da je kineski BGI testove razvio u saradnji sa vojskom Kine. BGI prodaje neinvanzivne prenatalne testove NIFTY širom sveta.

Agencija se u tekstu pozvao na izjave kompanije i revizije naučnih radova.

U toku trudnoće prenatalnim neinvazivnim testovima otkrivaju se abnormalnosti fetusa, kao što je Daunov sindrom, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Gde se nalazi institut iz Pekinga u Srbiji?

U Srbiji Pekinški institut za genetska istraživanja (BGI) zastupljen je kroz dve laboratorije za testiranje na korona virus. Za laboratorije, nazvane “Vatreno oko”, BGI je donirao novčana sredstva.

Pri Kliničkom centru Srbije prva laboratorija otvorena je u aprilu 2020. u Beogradu. Druga je otvorena u Nišu, u julu iste godine.

Ugovor na osnovu koga su laboratorije izgrađene potpisala je Vlada Republike Srbije potpisala sa Pekinškim Institutom za genetska istraživanja (BGI).

Projekat dve laboratorije iz Kine vredan je 710.000 evra, od čega je Republika Srbija učestvovala sa 140.000, kupujući 90.000 testova, izjavio je u maju prošle godine državni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije Berislav Vekić. Ostatak je donacija kineskih predstavnika.

Šta navodi Rojters?

Ogromna banka genomskih podataka koju BGI prikuplja i analizira veštačkom inteligencijom Kini bi mogla dati put ka ekonomskoj i vojnoj prednosti, upozorili su u martu savetnici u Vladi Sjedinjenih Američkih Država.

Ova medijska kuća navodi da je otkrila da je prenatalni test BGI izvor genetičkih podataka za kompaniju, koja je sa kineskom vojskom radila na poboljšanju „kvaliteta stanovništva“ i na genetskim istraživanjima u borbi protiv gubitka sluha i bolesti visine kod vojnika.

BGI demantuje navode Rojtersa

Kompanija BGI demantovala je u saopštenju objavljenom 8. jula navode Rojtersa o zloupotrebi DNK podataka kroz prenatalni test i saradnji sa kineskim vlastima.

„Od BGI nikada nije traženo da obezbedi, niti je (BGI) obezbedio podatke iz svojih neinvazivnih prenatalnih testova kineskim vlastima u svrhe nacionalne bezbednosti ili nacionalne odbrane“, navodi se u saopštenju.

Takođe su naveli da se DNK podaci prikupljeni u okviru prenatalnog testiranja žena van teritorije Kine čuvaju u laboratoriji te kompanije u Hong Kongu i da se uništavaju nakon pet godina, a ne u kineskoj banci gena, a u skladu sa Opštim propisom o zaštiti podataka (GDPR).

GDPR je opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (General Data Protection Regulation), uredba usvojena na nivou Evropske unije (EU) 2016. Stupila je na snagu 2018. i njom se štite prava na zaštitu podataka o ličnosti državljana EU.

Kompanija BGI u saopštenju ističe da je prenatalni test razvila sama, ne u partnerstvu sa kineskom vojskom.

BGI na američkoj crnoj listi zbog kršenja prava Ujgura u Kini

Zbog kršenja ljudskih prava manjinske muslimanske zajednice Ujgura u Kini, na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država od jula 2020. godine nalaze se dve podružnice kompanije BGI.

Reč je o kompanijama Xinjiang Silk Road BGI i Beijing Liuhe BGI.
Kako je tada navelo Ministarstvo trgovine SAD, na crnu listu su stavljene zbog pomaganja u sprovođenju „genetskih analiza za dalju represiju“ Ujgura i pripadnika drugih muslimanskih manjina u Kini.

Kako je pisao Vašington Post, BGI je kao majka firma navedene dve podružnice demantovala da je uključena u „prikupljanje, čuvanje ili analizu ličnih genetskih informacija u svrhu kršenja ljudskih prava za određene regione ili grupe“.

BGI u Srbiji

Laboratorijom „Vatreno oko“rukovodi Klinički centar Srbije.

Na jugu Srbije, u Nišu, radi još jedna laboratorija „Vatreno oko“, koju je delom takođe finansirao kineski institut BGI.

Poverenik o podacima iz “Vatrenog oka”

U kancelariji Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti građana Srbije su naveli da do sada nisu primili nijedan zahtev za prenos podataka iz Republike Srbije od strane laboratorije „Vatreno oko“, niti se bilo ko od građana žalio na kršenje zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

„Poverenik nije sprovodio postupak nadzora povodom obrade podataka o ličnosti u radu laboratorije ’Vatreno oko’ u Nišu, niti je dobijao prijave građana koje bi ukazivale na kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti”, navodi se u odgovoru poverenika.

U službi Poverenika takođe navode da Poverenik „nije primio nijedan zahtev za prenos podataka“ iz Srbije od strane laboratorije ’Vatreno oko’.

Dva krucijalna zakonska člana

Član 2. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da je onaj ko prikuplja podatke o ličnosti dužan da obavesti osobu kojoj se uzimaju podaci, između ostalog, i o nameri da iznese podatke u drugu državu ili međunarodnu organizaciju.

Prenos podataka o ličnosti drugoj državi ili međunarodnoj organizaciji definisan je u članu 65.

U njemu se navodi da onaj ko rukuje podacima te podatke, bez odobrenja Poverenika, može preneti samo u one države za koje je Vlada Srbije procenila da obezbeđuju „primereni nivo zaštite podataka o ličnosti“.

U takvoj odluci Vlade Srbije iz avgusta 2019. ne nalazi se Kina.

Bivši poverenik zakon opisuje kao katastrofalan

Na to ukazuju advokat i bivši Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

„Ako se podaci, kažem ako, jer smo još uvek u sferi spekulacija, a posebno ovakvi naročito osetljivi, genetski ili medicinski podaci, iznose u Kinu, to bi bio razlog za ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja zakona“, kaže Šabić.

Važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti loš.

– Mi imamo katastrofalno loš, nejasan zakon, koji je zapravo jedan prevod dva dokumenta Evropske unije, odnosno Opšte uredbe o zaštiti podataka i takozvane ’policijske direktive’ ali jedan prevod koji je potpuno neprilagođen realnom kontekstu – jasan je Rodoljub Šarić.

On kaže da bi u konkretnom slučaju nadležni državni organi u Srbiji morali da saopšte građanima Srbije da li kineske kompanije raspolažu njihovim podacima.

SHARE: Odgovornost pre svega na institucijama Srbije

Andrej Petrovski, istraživač Šer fondacije (SHARE), koja se bavi unapređenjem ljudskih prava i sloboda na internetu govori da građani Srbije imaju razloga za zabrinutost u smislu navoda o zloupotrebi podataka od kineskog instituta BGI.

– Ukoliko postoji određena sumnja da se genetski podaci građana Srbije izvoze u neku drugu državu, a pri tome da građani i određene institucije nisu svesni, mi kao građani koji smo radili PCR test, ne znamo da li su ti podaci skladišteni na adekvatan način i ko je sve imao pristup tim podacima – ističe Petrovski.

Odgovor na ta pitanja građanima su dužne da daju državne institucije Srbije.

– Tim pre, jer su DNK podaci najosetljivi podaci o ličnosti, koji sadrže informacije o genetskim predispozicijama i izgledu za razvoj određenih bolesti – ukazuje on.

Intenzivirana naučna saradnje Srbije i Kine

Srbija sarađuje i sa šangajskim institutom Materia Medica.

Formirana je zajednička kinesko-srpska laboratorija za prirodne proizvode i otkriće novih lekova, u maju je saopštilo Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije.

Laboratoriju „Jedan pojas – jedan put“ šangajskog instituta Materia Medica i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda, predvodiće predstavnici Kine i Srbije.

U centru pažnje američkih vlasti u decembru 2019. Godine upravo je bila kineska laboratorija Materia Medica bila, kada je mičigenski Van Andel istraživački institut (the Van Andel Research Institute), koji sprovodi biomedicinska istraživanja, objavio da će platiti 5,5 miliona dolara kaznu jer američkoj vladi nije otkrio da su dva njegova istraživača finansirana iz kineskih državnih grantova.

Rojters je preneo da je institut u saopštenju naveo da su dvojica istraživača podnela ostavke. Institut je saopštio da sarađuje sa istragom Ministarstva pravde.

Najnoviji razvoj u široj akciji SAD usled zabrinutosti zbog široko rasprostranjenog špijuniranja i krađe intelektualne svojine od strane kineske vlade upravo je bio slučaj protiv instituta.

Jedan od dva istraživača bio je glavni istraživač Centra za otkrivanje lekova, strateške saradnje između Van Andelovog instituta i Šangajskog instituta Materia Medica.

Odnosi Kina – Srbija

Pored Rusije, zemalja Evropske unije i SAD, Kina je jedna od država sa kojom Srbija gradi strateško partnerstvo.

Srbija je sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) deo kineske državne inicijative „Pojas i put“, za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.

Kao jednog od najvažnijih partnera u borbi protiv korona virusa, zvaničnici u Srbiji od početka pandemije predstavljaju Kinu.

Srbija je i najveći broj vakcina kupila upravo od Kine.

Danska organizacije Vidadvare enerši (Vedvarende Energi), nedavno je objavila izveštaj o prisustvu kineskih vojnih kompanija u zemljama Zapadnog Balkana. Većina tih kompanija, kako su pojasnili, je zbog zbog prodaje oružja u aktivnim ratnim zonama na crnoj listi SAD.

Da li je ovo rezultat dogovora predsednika Srbije i Kine, Aleksandra Vučića i Si Đinpinga?

Izvor: Slobodna Evropa