Ilon Mask najavio testiranje moždanih implanata na ljudima

Testiranje moždanih implanata kod ljudi, povezanih sa kompjuterima počeće za oko godinu dana. To je najavio Ilon Mask, mijarder, preduzetnik i inženjer, vlasnik kompanije SpaceX i Tesla i glavni „krivac“ za svetleće leteće objekte koje smo skoro posmatrali na nebu.

Reč je zapravo o koloniji 5G satelita, koji bi trebalo da obezbede protok brzog interneta.

Ovaj, sad već, kontroverzni milijarder, ne prestaje da šokira javnost, a najnovijom objavom o testiranju moždanih implanata na ljudima učinio je da ideja o simbiozi čoveka i mašine bude realnija i bliža nego što smo očekivali.

Šta nam ti implanti donose i da li je to put napretka ili propasti?

Eksperti tvrde da bi upotreba moždanih implanata, koji se integrišu u moždano tkivo, pre svega, trebalo da posluži za vraćanje pokretljivosti, vida, sposobnosti govora i čula sluha onima koji su ih izgubili.

S druge strane, Mask tvrdi da će povezivanje mozgova s kompjuterima biti jedini način da se održi korak s razvojem veštačke inteligencije, što znači da bi to moglo da posluži kao nešto daleko moćnije od leka.

Maskovo povezivanje mozgova sa kompjuterima – ništa novo

Naučni saradnik na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu Andrej Savić, koji je doktorirao upravo na mozak-računar interfejs tehnologiji (BCI) i koji se već 10 godina bavi neuronaukama, rekao je za Sputnjik da to nije ništa senzacionalno, jer ta tehnologija postoji i razvija se već godinama unazad. Ilon Mask je svojom popularnošću tu oblast samo stavio u fokus.

– Ono što Ilon Mask radi je zapravo samo nova generacija elektroda, nova generacija interfejsa i načina merenja moždane aktivnosti i, u tom smislu, ta tehnologija bi mogla da bude inovativna i revolucionarna, ali same ideje postoje odavno i već se uveliko rade takve stvari – kazao je Savić.

On dodaje da već neko vreme postoji i „Brejngejt“ implantibilni sistem, pomoću kojeg je žena sa teškom povredom kičmene moždine, nakon mnogo godina, prvi put popila čašu vode koristeći mehaničku ruku koju je kontrolisala – mislima.

Savić je istakao da su takvi sistemi i dalje na nivou istraživanja i da broj studija koje se sprovode i pacijenata na kojima se testiraju nije veliki.

Primena veštačke inteligencije

Upitan da obrazloži Maskove navode da će povezivanje mozgova i kompjutera biti neophodno da se održi korak s razvojem VI, Savić objašnjava da, prilikom upotrebe takvih sistema, veštačka inteligencija omogućava bolje i preciznije dekodiranje moždanih signala, što dovodi do tačnijeg predviđanja nečije namere.

– Recimo da osoba ima želju da pokrene svoju ruku u određenom pravcu. Veštačka inteligencija, odnosno, algoritmi, prepoznaju tu nameru iz moždane aktivnosti koja je merena nekom vrstom senzora i omogućava da to prepoznavanje bude dovoljno tačno tako da robotska ruka odreaguje precizno i brzo – obrazložio je on.

Savić ističe da razvijanje nove generacije elektroda za merenje moždane aktivnosti, čime se Mask bavi, može dovesti do boljeg kvaliteta implanata i tumačenja signala, što bi dalo potpuno novi uvid u to kako mozak funkcioniše i učinilo ih pristupačnijim krajnjim korisnicima.

– Ja tu ne vidim nekakvu opasnost i nešto što do sada već nije urađeno, ispričano ili publikovano. Ovo je samo jedan korak u približavanju toga realnosti i nekoj upotrebljivosti, ali i dalje je sve to vrlo daleko od sveobuhvatne primene na dnevnom nivou – smatra Savić.

Uticaj implanata na mozak

Osim što primaju signale, implatni mogu i da ih šalju, što je poznato kao moždana stimulacija, koja se, takođe, koristi u medicniske svrhe.

Kako tvrdi beogradski naučnik, veštačka manipulacija mozgom tim putem nije moguća, jer je ta tehnologija i dalje u velikoj meri ograničena.

– Vi možete, električnom ili magnetnom stimulacijom mozga, da napravite neku interakciju, ali je ona vrlo gruba. Ona može imati neke efekte, ali u, za sada, vrlo ograničenom dejstvu i za vrlo specifične primene, poput tretmana tremora ili depresije – objasnio je Savić i istakao da uvid u celokupnu moždanu aktivnost nije moguć, jer je nemoguće dizajnirati sistem koji može da izmeri ili da selektivno stimuliše milijarde pojedinačnih nervnih ćelija, a ni najmoćniji računar ne bi mogao da odjednom obradi toliku količinu informacija.

Priča o čipovanju – smešna

Teoriju o čipovanju putem implanata Savić smatra smešnom, jer je povezuje sa uverenjem da je koža ultimativna barijera i da implantacija nekog sistema pod kožu predstavlja pretnju za privatnost.

– Zapravo, svi smo već, na neki način, čipovani time što imamo mobilni telefon u našem džepu, koji sadrži mnogobrojne važne informacije o nama – smatra sagovornik Sputnjika.

Veštačka inteligencija sa sopstvenom svešću teoretski moguća?

Savić kaže da je razvoj VI često inspirisan načinom na koji ljudski mozak funkcioniše i da nova otkrića u oblasti neuronauka mogu uticati na razvoj algoritama veštačke inteligencije.

– Veštačku inteligenciju, u ovom trenutku, možete da obučavate da vrši određenu funkciju, ali, za sada, nema ni najave da će ta VI imati svoju slobodnu volju – izričit je Savić.

Izvor: Sputnik