Hrana u Srbiji je sve skuplja. Prema poslednjim zvaničnim podacima za mart, hrana i bezalkoholna pića poskupela su za 15,7 odsto.
U Srbiji je inflacija u februaru ubrzana na mesečnom i na međugodišnjem nivou, a jedan od glavnih razloga je bio ubrzanje rasta cena prehrambenih proizvoda, objavljeno je u novom izdanju stručnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Sve osnovne kategorije potrošačke korpe su poskupele i na mesečnom i na međugodišnjem nivou u februaru 2022, a u oba ova slučaja najviše su poskupeli prehrambeni proizvodi usled velikog poskupljenja neprerađene hrane.
U svetu se poslednjih meseci beleže rekordna poskupljenja hrane, a prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) hrana je u martu ove u odnosu na mart prošle godine bila skuplja za 33,6 odsto.
Podaci za Srbiju su nešto bolji od globalnih jer, kako je objavio Republički zavod za statistiku, hrana i bezalkoholna pića kod nas su u istom periodu poskupela za 15,7 odsto.
Najviše je poskupelo povrće i to za 30,6 odsto, kafa i čaj za 23 procenta, masti i ulja za 20,8 odsto, meso za 17,3 procenata.
Poskupljenja su se naravno odrazila i na potrošačku korpu i iznos neophodan za hranu.
Tako je prema računici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u martu prošle godine iznos za hranu u minimalnoj korpi za tročlanu porodicu bio je 16.860 dok za januar ove godine on iznosi na 19.198 dinara.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) kažu da minimalna zarada više nije dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu, pošto je ona u januaru bila blizu 42.000 dinara.
Ta sindikalna organizacija, takođe, smatra da bi zbog poskupljenja cena hrane i ostalih troškova visinu minimalca ponovo trebalo utvrđivati dva puta godišnje.
Potpresednik SSSS Duško Vuković kaže za Tanjug da minimalna zarada nije dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu, a povećanje minimalca za ovu godinu od oko devet odsto (koji sada iznosi 35.000 dinara) poništila su poskupljenja, pre svega, hrane.
– Zvanični podaci kažu da je minimalna potrošačka korpa u januaru 2022. dostigla blizu 42.000 dinara. Tada je isplaćivana nova minimalna zarada, za 2021. od 201 dinar po radnom satu, pa su zaposleni koji primaju minimalac dobili po oko 33.000, što znači da je zaostatak u odnosu na minimalnu korpu iznosio skoro 9.000 dinara – kaže Vuković.
On ističe da minimalna korpa podrazumeva i minimum namirnica, koji je u nekim svojim delovima, prema njegovoj oceni, teško prihvatljiv i objašnjiv.
– Korpom je, na primer, predviđeno da tročlana porodica može mesečno potrošiti 200 grama limuna, što iznosi dva grama po osobi dnevno. Tesko je razumeti i kako je porodici dovoljno 500 grama oslića mesečno, jer bi ona po toj računici samo jednog dana u mesecu mogla na meniju imati ribu i to samo oslića – ukazuje Vuković.
Prema njegovim rečima, bilo bi logično da se zbog poskupljenja cena hrane ali i ostalih troškova, vrati ranija praksa, kada je minimalna zarada utvrđivana dva puta godišnje i važila šest meseci ili da se minimalac utvrđuje ne u septembru nego na samom kraju godine, kada su već poznati svi neophodni podaci, o cenama pre svega.
U SSSS kažu za Tanjug da pripremaju „sindikalnu potrošačku korpu“ koja podrazumeva da je za ishranu tročlane porodice u Srbiji mesečno neophodno oko 50.000 dinara.
Vuković smatra da bi socijalni partneri, Vlada Srbije, sindikati i poslodavci trebalo zajedno da nađu rešenje kako da se nadomesti porast cena hrane i ostalih troškova života.
Inače, minimalna potrošačka korpa podrazumeva osnovne životne namirnice kao što su hleb i peciva, povrće i voće, sveže i prerađeno meso i suhomesnati proizvodi, riba, mleko i mlečni proizvodi, jaja, šećer, kuhinjska so, kafa, voćni sok, sirće…
Na pijacama u Srbiji pasulj od 700 dinara i 2 miliona sardina (VIDEO)
Dodaj komentar