Užicem već dva dana odzvanja jedna rečenica – „One su naše heroine“. Ivana Miladinović, Marina Starčević, Stanimirka Smiljanić Raonić i Ana Gudurić zbog prelepog gesta ujedinile su ceo grad. Naime, ove hrabre žene učestvovale su u spasavanju dvoje mališana koji su spletom nesrećnih oklonosti upali u nabujalu Đetinju, a samo sekund ih je delio od tragedije.
Kako je objasnila Ivana za Telegraf.rs, one sebe ne smatraju heroinama, ipak, kada dobijete divne komentare od celog grada, oni zauzimaju posebno mesto u srcu, a ovim ženama je najbitnije da su deca živa i zdrava. Priča nam da se sve dogodilo u nekoliko minuta, a kada je sa drugaricom Marinom krenula na kafu nije ni sumnjala da će sledeći dan svi pričati o ovom događaju.
– Marina i ja smo sedele u kafiću u blizini, mislim da je tu bio neki rođendan i deca su se igrala pored reke, skakutali su i u tom momentu ja sam rekla drugarici: „Bože, samo da neko ne upadne“ i nakon toga čula se vriska. Deca koja su ostala na obali dovikivala su: „Upomoć, upalo je dete, ne zna da pliva“. Čim smo to čule drugarica i ja smo istrčale napolje, a za nama i druge dve žene koje su bile prisutne, Stanimirka Smiljanić direktorka Osnovne škole „Stari grad“ i Ana Gudurić, profesorka srpskog jezika koja je i meni predavala – objašnjava Ivana.
Četiri žene su bez razmišljanja dotrčale do obale reke, a u tom trenutku mogle su da vide samo glave mališana. Devojčica i dečak pokušavali su da isplivaju, međutim, kako je Đetinja vrlo nepredvidiva, voda ih je vukla nazad, te nikako nisu mogli da dođu do kopna.
– Ja sam se nagnula sa kopna i pokušavala da ih dohvatim, a ostale žene su me pridržavale i pomagale mi. Kako sam pokušavala da uhvatim devojučicu, tako je nju vukla reka nazad, pa je bilo malo nezgodno. Ostale žene su me držale kako i ja ne bih pala, tako da sam ja bila van vode i pokušavala da dohvatim decu. Pokušavala sam da uhvatim devojčicu za ruke i za noge i na kraju smo nekako uspele da je izvučemo, a posle toga i dečaka koji je bio vrlo hrabar, sve vreme se sam držao za stene i održavao u vodi – objašnjava Užičanka.
Mnoge bi u ovakvom trenutku strah paralisao, ipak četiri junakinje na ovog neprijatelja nisu ni pomišljale, već im je bilo najbitnije da pomognu mališanima. Kako je i sama rekla, Ivana je na strah zaboravila, a preovladao je neki jači osećaj – osećaj da nekom možete da spasete život.
– Bili smo neopisivo srećni kada su se deca vratila na obalu. Čim su izašli osetili smo olakšanje, a deca nisu pustila nijednu suzu, već su bila izuzetno hrabra i srećna i bitno je da se sve dobro završilo – navodi Ivana.
Njihovi sugrađani su jednoglasni – one su za njih heroine i treba im dodeliti orden. Ipak, Ivana kroz smeh kaže da ni titula ni orden nisu potrebni, već je najbitnije to što su deca bezbedno izašla i tragedija je uspešno izbegnuta.
– Veoma je lepo što svi to tako posmatraju, hvala im na tome. Najbitnije je da smo doživeli srećan kraj i drago mi je što smo nas četiri zajedničkim delom uspele da pomognemo nekome – zaključuje Užičanka za Telegraf.rs.
Izvor: Telegraf
Dodaj komentar