Jedna hakerska grupa uplatila je ukradeni novac u humanitarne svrhe i tako ostavila u čudu i stručnjake za sajber-kriminal i one kojima je novac uplaćen.
Hakeri iz grupe koja sebe naziva „Darksajd“ (Darkside) tvrde da su od kompanija iznuđivali milione dolara, ali da sada žele da „svet učine boljim mestom“.
Ova hakerska grupa je objavila kopije uplatnica od po 10.000 dolara u bitkoinima za dve dobrotvorne organizacije.
Jedan od njih, Čildren internešnl (Children International), saopštila je da neće zadržati novac. Potez se doživljava kao neobičan i zabrinjavajući razvoj događaja, kako moralno tako i zakonski.
U postu na blogu od 13. oktobra, hakeri tvrde da napadima ciljaju samo velike profitabilne kompanije.
Reč je o ucenjivačkim napadima pomoću softvera. Hakeri napadaju IT sisteme kompanija i drže ih blokiranim sve dok ta kompanija ne isplati traženi novac, piše BBC na srpskom.
„Mislimo da je pošteno da deo novca koji su kompanije uplatile ode u dobrotvorne svrhe“, glasi poruka hakera.
„Bez obzira na to što mislite da je ovo što radimo loše, drago nam je kada znamo da smo pomogli nečijem životu. Danas smo poslali prve donacije.“
Sajber-kriminalci su donaciju objavili zajedno sa priznanicama za porez koje su dobili u zamenu za 0,88 bitkoina koje su poslali dvema dobrotvornim organizacijama – The Water Project i Children International.
Children International pomaže decu, porodice i zajednice u Indiji, Filipinima, Kolumbiji, Ekvadoru, Zambiji, Dominikanskoj Republici, Gvatemali, Hondurasu, Meksiku i Sjedinjenim Državama.
Portparol organizacije rekao je za BBC: „Ako je donacija povezana sa hakerima, ne nameravamo da je zadržimo“.
Iz organiziacije The Water Project, koji radi na poboljšanju pristupa čistoj vodi u podsaharskoj Africi, nisu odgovorili na molbu da prokomentariše slučaj.
Bret Kelou, analitičar za sajber bezbednoost u kompaniji Emsisoft rekao je da mu „uopšte nije jasno čemu se kriminalci nadaju ovim donacijama“.
„Možda to pomaže u ublažavanju njihove krivice? Ili možda iz egoističnih razloga žele da ih ljudi doživljavaju kao nekakve Robin Hudove, a ne iznuđivače“.
„Bez obzira na to šta im je motiv, to je sigurno vrlo neobičan korak i, koliko znam, prvi put je neka ovakva grupa donirala deo profita u dobrotvorne svrhe“.
Hakerska grupa Darksajd relativno je nova na sceni, ali analiza tržišta kriptovaluta potvrđuje da vrlo aktivno iznuđuje sredstva od kompanija, odnosno žrtava.
Takođe postoje dokazi o tome da su povezani sa drugim sajber-kriminalnim grupama, odgovornim za napade na kompanije, među kojima je Traveleks (Travelex), koju je jedan takav ojadio u januaru.
Jedan od mogućih razloga za dodatnu zabrinutost jeste i način na koji su hakeri uplatili donacije humanitarnim organizacijama.
Sajber-kriminalci su uplatili sredstva preko američke usluge pod nazivom The Giving Block, koju koristi 67 različitih neprofitnih organizacija iz celog sveta, među kojima Save The Children, RainforestFoundation i She’s The First.
The Giving Block za sebe navodi da je „jedino neprofitno rešenje za prihvatanje donacija u kriptovalutama“.
Kompanija je osnovana 2018. godine kako bi ponudila kriptovalutnim „milionerima“ mogućnost da iskoriste „ogroman poreski podsticaj za doniranje bitkoina i drugih kriptovaluta direktno neprofitnim organizacijama“.
Iz ove organizacije je za BBC kažu da nisu znali da su ove donacije potekle od sajber-kriminalaca.
„Još radimo na utvrđivanju činjenica da li su ta sredstva zaista ukradena“.
„Ako se ispostavi da su ove donacije proistekle iz ukradenih sredstava, naravno da ćemo započeti proces kako bismo ih vratili pravom vlasniku“.
Kompanija nije pojasnila da li to znači vraćanje ukradenog novca kriminalcima ili pokušaj da se utvrdi kojoj je od žrtava sajber-kriminala nameravala da vrati sredstva i kako.
Iz organizacije The Giving Block, koja takođe zagovara kriptovalute, dodaju: „Činjenica da su koristili kripto olakšaće potragu za njima“.
Međutim, nisu dali detalje o tome koje informacije prikupljaju o svojim donatorima.
Većina usluga koje podrazumevaju kupovinu ili prodaju digitalnih kovanica poput bitkoina zahteva od korisnika da verifikuju identitet, ali nije jasno da li je to ovde učinjeno.
BBC je pokušao da anonimno donira putem mrežnog sistema The Giving Block i nije mu postavljeno nijedno pitanje u vezi sa verifikacijom identiteta.
Stručnjaci kažu da slučaj ukazuje na složenost i opasnost anonimnih donacija.
Istražitelj kriptovaluta Filip Gradvel iz Čejnanalisis (Chainanalysis) rekao je: „Ako ste ušli u dobrotvornu radnju sa maskom Anonimus i donirali 10.000 funti u gotovini, a zatim zatražili račun, verovatno bi trebalo postaviti pitanja – i nema razlike.
„Ispravno je reći da su istraživači i nadležni organi postali vešti u pronalaženju sredstava kriptovaluta dok idu iz novčanika u novčanik. Ali otkrivanje ko zapravo poseduje svaki novčanik je mnogo složenije.
„Dopuštanjem anonimnih donacija iz potencijalno nelegalnih izvora, otvara mogućnost pranja novca“, rekao je on i dodao da je „svim kriptovalutnim preduzećima potreban čitav niz mera za sprečavanje pranja novca“.
BBC novinari su razgovarali sa drugim dobrotvornim organizacijama koje prihvataju donacije putem projekta „Davanje“.
Iz Save the Children za BBC kažu da „nikada svesno neće uzeti novac stečen kriminalom“.
She’s the First, dobrotvorna organizacija za obrazovanje devojaka širom sveta, saopštila je da ne bi bilo prijatno primati novac od anonimnih i moguće kriminalnih izvora.
Dodaj komentar