Na severu Engleske i danas postoje tragovi koji svedoče o umeću antičkih graditelja – građevina koja je branila severne granice Rimskog carstva, a u njegovom podizanju učestvovalo je neverovatnih 15.000 vojnika. Reč je o čuvenom Hadrijanovom zidu, koji je svojevremeno inspirisao i pisca fantastike Džordža R. R. Martina, autora „Igre prestola“.
Ovaj 120 kilometara dugi starorimski odbrambeni zid je delio britansko ostrvo na pola, a trebalo je da zaštiti Englesku od napada piktskog plemenskog saveza sa severa (današnja Škotska).
Građen je od 122. do 132. godine, za vreme cara Hadrijana, po kome je i dobio ime.
Hadrijan je inače bio poznat kao „car putnik“ jer je tokom svoje vladavine obišao skoro celo Rimsko carstvo.
U izgradnji učestvovalo 15.000 vojnika
Mnogi pretpostavljaju da je zid granica između današnje Engleske i Škotske, ali to nije tako.
Ono što je zid bio, bila je severna granica Rimskog carstva, piše punkufer.hr.
Napravljena je od kamenih blokova koji su i danas vidljivi. Svojevremeno je imao i 14 utvrđenja i oko 80 pratećih kula na kojima su vojnici čuvali stražu.
Ovo čudo rimske arhitekture izgradilo je 15.000 vojnika.
Iako je dobro služio svojoj svrsi, Pikti su ipak nekoliko puta uspeli da ga pređu.
Obnovljen je početkom 3. veka, ali je konačno napušten krajem 4. veka kada se rimska uprava povukla.
Najvažnji rimski spomenik u Britaniji
Kamenje od kojeg je sagrađena koristili su stanovnici okolnih gradova za svoje građevinske potrebe. Danas je od toga ostao samo mali deo.
Srećom, taj deo nije bio previše „razrušen” i uglavnom je ostao u dobrom stanju, pa je 1987. godine upisan na Uneskovu listu svetske baštine u Evropi.
Takođe je proglašen za najvažniji rimski spomenik u Britaniji.
Uz sve to, zid je bio i prostor značajnih objekata, odeće, oruđa i oružja koji svedoče o rimskom načinu života na ostrvu.
Zid je inspirisao i poznatog pisca fantastike Džordža R. R. Martina, koji ga je posetio osamdesetih godina prošlog veka.
– Za Rimljane je u to vreme taj zid bio kraj civilizacije, kraj sveta. Danas znamo da su Škoti stajali iza toga, ali oni tada nisu znali šta je iza toga.
Moglo je biti bilo koje čudovište. Zid je predstavljao barijeru protiv mračnih sila i to je u meni budilo neko osećanje, važno za pisca fantastike – izjavio je on.
Danas zidu preti još jedan neprijatelj.
Zbog klimatskih promena i zagrevanja tla, inače mokro i vlažno zemljište oko zida sada se suši, puštajući kiseonik u pukotine.
Ovo predstavlja opasnost za (buduće) nalaze i sam zid.
Izvor: punkufer.hr
Dodaj komentar