Budite se ušuškani u toplom domu, ali umesto zimske idile, kroz prozor ugledate vazduh u nekoliko nijansi sive.
Opaža se čulima mirisa, ukusa i vida, a glavne sastojke isporučuje grejna sezona.
Dimnjaci neumorno ispuštaju otrovne materije i po pravilu podsete na za sada naizgled nerešiv problem na Balkanu – tokom novembra su Beograd, Skoplje, Zagreb i Sarajevo bili među najzagađenijima na svetu, često ustupajući to mesto manjim gradovima širom zemalja bivše Jugoslavije.
U Srbiji neki od njih su Valjevo, Šabac, Bor, Lazarevac, Niš, Užice, a na to ukazuju i izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine.
– Nedvosmisleno je utvrđeno da je grejna sezona okidač za povećanje nivoa zagađenosti vazduha – kaže Jasminka Jang, programska direktorka RES fondacije koja se bavi pitanjem energetike i klimatskih promena za BBC na srpskom.
Osim centralnog grejanja na koje je priključena petina domaćinstava u Srbiji, za zagrevanje se većinski koriste struja ili individualna ložišta – a u njima različiti energenti.
Srbija zauzima prvo mesto u Evropi i deveto na svetu po broju prevremenih smrti na 100.000 stanovnika nastalih usled zagađenja životne sredine, prvenstveno vazduha, ukazuju podaci Globalne alijanse za zagađenje vazduha.
Prethodno je istraživanje Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine pokazalo da više od 6.600 ljudi godišnje prevremeno umre u Srbiji zbog posledica zagađenja vazduha.
Izloženost ovoj vrsti zagađenja povezana je sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, kaže doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti.
– Posledice se kreću od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, preko ozbiljnih bolesti, pa do smrtnih ishoda – navodi ona za BBC na srpskom.
Šta donose individualna ložišta?
Uživanje u toplom domu ima cenu, koja nije izražena samo u novcu, a načini na koje se grejemo su različiti, baš kao i vrste štetnih materija koje kroz dimnjake ispuštamo u vazduh.
Svi oni koji nemaju centralno grejanje, za dobijanje toplote koriste struju ili sopstvena ložišta koja mogu biti na električnu energiju, gas, drva ili ugalj.
Međutim, ljudi „lože šta stignu“, kaže Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.
– Kupuje se ugalj na stovarištima, a imate razne – uvezene iz Bosne, Rusije, ima domaće sušene Kolubare i domaćeg Kovina.
– To su ligniti, ali ne tako loši – navodi.
Dodaje da je lignit u Srbiji jedan od vrste ugljeva koji je relativno niskog kvaliteta, a ima ga u ogromnim količinama.
– Pričamo o milijardama tona.
– Nažalost, ima i sirovog lignita i drveta – kaže.
Lignit nije zgodan za sagorevanje u malim ložištima, pa se koristi samo za termoelektrane koje imaju specijalne peći za taj tip uglja.
– On nije kvalitetan zato što ima više od 50 odsto vlage i pepela, kao i neki udeo sumpora, maksimalno jedan odsto.
– To je zapravo mnogo kada sumpor svedete na toplotnu moć – navodi on.
Drugim rečima, nije prerađen za upotrebu u domaćinstvima, ali legalno se nalazi na stovarištima uglja.
– Ljudi to vide, znaju, ali to je jeftinije.
– S druge strane, ne možete da kontrolišete domaćinstva na način na koji kontrolišete komercijalna i industrijska postrojenja – kaže.
Dodaje da nema mogućnosti da dođe inspekcija i zabrani nešto, pogotovo to što je u legalnoj prodaji.
– Možete samo da radite na edukaciji stanovništva ili da zabranite prodaju takvog uglja – navodi.
Dodaj komentar