Gospodaru, imam lukav plan! Daćemo im 60, a uzeti 62 evra!

Ministar finansija republike Srbije Siniša Mali izjavio je da je počela podela trećeg dela pomoći građanima u iznosu od 257 milijardi dinara.

Prijava građana za državnu pomoć od 30 + 30 evra počela je u ponoć, a prema rečima ministra za prvih osam sati prijavilo se 176.281 državljana Srbije.

Ponos i bruka

Prilično porazan podatak, imajuću u vidu da prosečna četvoročlana porodica može da preživi jedan dan za tih 30 evra. Ministar Mali, očigledno ne shvatajući da čak i tako mizerna suma mnogobrojnim građanima Srbije puno znači, ovu „impozantnu“ brojku je predstavio kao uspeh državne politike i još jedan znak da nam „baš dobro“ ide.

Dodao je podatak da se prošle godine u prvih pola sata za 100 evra prijavilo 3.900 ljudi, a sinoć u prvih pola sata prijavilo se više od 20.000 ljudi, pet puta više u prvih pola sata.

„Mi očekujemo da ćemo u narednim satima preći i 500.000 i danas preći prvi milion. Prošle godine 100 evra je dobilo 6,2 miliona građana, od kojih se prijavilo četiri miliona i 300.000. Ne prijavljuju se penzioneri, njih ima 1,7 miliona, korisnici socijalne pomoći i oni koji su na odsluženju sankcija, njima novac leže na račune“, naveo je Mali.

Do 20. maja biće isplaćena pomoć svim građanima, zaključio je Mali.

„Poklon“ koji će mnogo da nas košta

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN, ekonomista Milan Ćulibrk kaže za Nova.rs da je dodela 30 plus 30 evra “jedana od najgorih i najneodgovornijih mera”, pri čemu se kod građana Srbije stvara i potpuno pogrešno uverenje da je država njima nešto poklonila.

“Država stvara privid da građani nešto dobijaju besplatno. U ekonomiji nema besplatnog ručka i ovaj “poklon” će mnog koštati, ne samo ove generacije nego i buduće generacije”, objašnjava Ćulibrk i dodaje:

“Verujem, kada bi se u Srbiji organizovao referendum sa pitanjem: ‘Da li pristajete da vam u novembru država isplati 30 evra a da vi sledeće godine vratite 31 evro?’, da niko ne bi pristao da uzme takav ‘poklon’”.

Uzmi 60, vratićeš 62

Ćulibrk dalje objašnjava na koji način se dolazi do 31, odnosno 62 evra, koliko će građani morati da vrate:

“Verujem da će država uzeti dugoročni kredit uz kamatu od 3 odsto godišnje. Kad se sve sabere građani koji su dobili 60, na kraju će vratiti 62, 63 evra, a građani koji su dobili 110, vratiće 115 ili 116 evra.”

Novac će građani vraćati na različite načine, kroz porez, a jedan od njih je plaćanje PDV-a prilikom kupovine proizvoda.

Ovo nije Amerika

I Fiskalni savet je ovu meru države okarakterisao kao izuzetno neracionalnu i da sličnima nije pribegla nijedna evropska zemlja tokom 2020. godine i glavnog udara krize, a naročito ne u 2021. godini.

Svi naši najviši zvaničnici, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, preko ministra finasija Siniše Malog i premijerke Ane Brnabić insistiraju kako se Srbija ponaša kao razvijenije zapadne zemlje i navode primer Sjedinjenih Američkih Država.

“Ne, mi ne delimo helikopter money, jer mi nemamo helikopter. Mi moramo prvo da kupimo helikopter, moramo da pozajmimo pare, a onda taj helikopter da baca tuđe pare koje ćemo mi da vraćamo sa kamatom”, kaže Ćulibrk.

Za razliku od Amerike, koja može da odštampa dolara koliko god joj je potrebno i podeli građanima, Srbija ne može da odštampa dinare, jer bi to u ovakvoj ekonomiji, s obzirom na iskustva iz devedesetih, izazvalo inflaciju. Zato je za Srbiju jedina opcija zaduživanje.

Podmazivanje glasačke mašine

Zbog čega Vlada radi nešto od čega korist nemaju ni građani ni država? Odogovor je lako odgonetnuti – čost populizam.

“Radi zato što je to populistički, zato što su sledeće godine izbori pa valja podmazati glasačku mašinu da ne bi slučajno zaribala. Ne postoji drugi razlog”, uveren je Ćulibrk.

Građanima preporučuje isto što i prošle godine, da se prijave i tih 60 evra upotrebe na način na koji je trebalo da ih upotrebi država.

“Ako država već daje i ako ćemo to mi svi već vraćati, onda bolje da svaki građanin uzme tih 30 plus 30 evra i uplati ih u neke humanitarne svrhe. Da ih uplati nekoj solidarnoj kuhinji koja će skuvati obroke za one siromašne o kojima država ne vodi računa. Tamo gde bi, da je sreće, država i sama usmerila novac”, zaključuje Ćulibrk.

Prijavu za 60 evra državne pomoći možete izvršiti OVDE!