Crna Čomićko pa za šta Vučić može da te uhvati da tako pljuneš na sebe

Ulazak Gordane Čomić u Vladu autokrate Aleksandra Vučića predstavlja izdaju svih principa za koje se svojevremeno zalagala.

Preuzimanjem preletača iz drugih stranaka, Vučić vrši destrukciju ukupnog političkog sistema i obesmišljava izbore i glasanje građana za neku od politika koje nude stranke smatraju članovi opozicije.

Odluka dugogodišnje funkcionerke i poslanice Demokratske stranke Gordane Čomić da prihvati ponudu Aleksandra Vučića i stane na čelo ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog baš nikome nije jasna.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da je potez Gordane Čomić njena lična odluka, ali da hipoteku takve politike nose svi, jer se na taj način „potvrđuje“ teza da su svi isti.

– Nakon osam godina vladavine ovakve vlasti ne mogu da poverujem u nečiju naivnost da svojim ulaskom misli da može da promeni sistem iznutra, a ne da će ga takav sistem progutati, isprljati i ispljunuti. Pogotovo ne mogu da poverujem u to ukoliko se na takav potez odluči neko ko ima toliko iskustva u politici. Uostalom, svako bira svoj put, ali jeste pomalo tužno kad neko sa svog puta skrene u tako kasnoj fazi – navodi Grbović.

Aris Movsesijan, predsednik Nove stranke, konstatuje da je Gordana Čomić ulaskom u Vladu prešla iz opozicije u vlast. On upozorava da je mnogo opasnije što je Vučić na taj način dodatno obesmislio izbore i glasanje građana za neku od politika koje nude stranke.

– To ne bi trebalo nikog da čudi jer SNS ni nema politiku. Oni nude populizam i podele na „njih“ i „nas“, pa je onda jasno da je Gordana Čomić, pristajući na ministarsko mesto, odabrala tu stranu koja deli građane Srbije – naglašava Movsesijan.

Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić poručuje da je zgranuta, naročito jer Gordanu Čomić poznaje skoro 20 godina. Ona podseća da je Čomić bila istaknuta opozicionarka.

– Ulaziti u Vladu Aleksandra Vučića, čoveka koji je autokrata, da ne kažem diktator, predstavlja izdaju svih principa za koje se Gordana Čomić svojevremeno zalagala – ocenjuje Rašković Ivić.

Konstantin Samofalov, generalni sekretar Socijaldemokratske stranke, ukazuje na činjenicu da iskustva sa preletačima narušavaju poverenje građana u političke stranke i demokratske procese. On dodaje da ne razume akt Gordane Čomić kojim, prema njegovom mišljenju, u poslednjoj fazi političke karijere baca senku na sav svoj pređašnji rad.

– Jasno je i da Vučić, preuzimanjem preletača iz drugih stranaka, vrši destrukciju ukupnog političkog sistema i demokratskog duha u Srbiji. Međutim, umesto što svoj aktivizam sve više svodimo na puko komentarisanje zbivanja oko nas, potrebno je da kao opozicija sagledamo razloge naše fragmentiranosti i nemoći. U tom smislu daleko je važnije naše okupljanje i novi zajednički program delovanja od toga šta je uradila Gordana Čomić – smatra Samofalov.

Predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić angažman Gordane Čomić karakteriše kao izuzetno lošu poruku građanski opredeljenim biračima. On podseća da je Čomić 2018. godine bila kandidatkinja za predsednicu DS-a, te da samim tim ima veću odgovornost prema politici uopšte, a posebno prema politici DS-a koja je iznedrila jedinog premijera reformatora Zorana Đinđića, piše Danas.

– On je žrtvovao sopstveni život ne želeći da pravi političke kompromise. Nažalost, Gordana Čomić se opredelila da uđe u besciljnu vladu sastavljenu po principu švedskog stola. Čomić je sramotno, zarad ličnih sitnih interesa, dezavuisala sve birače koji su za nju glasali i svrstala se u red onih koji obesmišljavaju politiku i građane guraju u apatiju – smatra Vuletić.

Predrag Voštinić iz kraljevačkog Lokalnog fronta kaže da u njemu, nažalost, nije ostalo nimalo kapaciteta za razočaravanje, posebno ne za one spoljne manifestacije toga, poput zgražavanja ili čuđenja.

– Problem je što je to sad iskustvo većine, pa je zbog previše toga ovde postalo nemoguće ljude očarati. Svaki se politički angažman prihvata sa podozrenjem i pretpostavkom krivice. Iskusniji od mene shvatili su poruku onog njenog srednjeg prsta još tokom kampanje. Često se takve promene komentarišu kao one u profesionalnom sportu, iz kluba u klub, nalazeći razumevanja za one „koji od toga žive“. Ovde se, međutim, ne radi o bojama dresa, već o suštinskim, možda čak životnim vrednostima i opasno je tako ih banalizovati – navodi Voštinić.

On dodaje da mu je bitno da sam pripada ekipi kojoj je važnije da se ne obruka, pa i po cenu malobrojnosti ili ikakve političke relevantnosti u budućnosti, te da o drugima više i ne razmišlja.

– Važnije je u kakvom si društvu nego da li si u većini – zaključuje Voštinić.