Nataša, Damir, Miloš, Daniel i Mihajlo su deo ekipe Dnevnjaka. Ovaj urnebesno komični serijal je na sredini druge sezone. Nastao je „niizčega“, kao proizvod beskrajne duhovitosti momaka koji teraju sajt Tarzanija. Njiho petoro su otkrili koji su prapočeci Dnevnjaka i kako su dogurali pola miliona pretplatnika.
Kako je nastala ideja za Dnevnjak?
Daniel: Mnogo zdravo živimo. Iz tog zdravog života nam dolaze ideje, jedna od njih je bila da napravimo Dnevnjak.
Miloš: Mi idemo na skup ljudi zdravog života.
Mihajlo: Dodikove suze pijemo.
Miloš: Imamo ikonu Dodika koja kaplje svakih šest meseci suzu u čašu, nakapamo, popijemo i eto skeča.
Nataša: Podoji ih Dodik.
Kako ste došli do saradnje sa Radio televizijom Vojvodine?
Daniel: Mi smo otišli u RTV, rekli slušajte mi imamo neki sajt, nešto se ložimo, ‘aj oćete da snimamo neku emisiju. Doš’o direktor rek’o to bi trebala biti neka forma dnevnika, iz milion razloga u koje se mi ne razumemo, ‘ajde snimite pilot, ako vam bude dobar pilot mi ćemo potpisati nekakav ugovor i to je to. RTV nam je snimio pilot. Kad je pilot prošao onda su nas spojili sa Akademijom umetnosti i od tada nas Akademija snima.
Pomenuli ste sajt, to je Tarzanija. Znači krenulo je odatle? Ko je radio na Tarzaniji? Od koga je krenulo?
Daniel: Ja sam od početka. Mihajlo i ja jako dugo i Miloš jako dugo. Godinama traje ta muka.
Mihajlo: I onaj ćelavi (Mihailo Tešić) je jako dugo. I Vasilije Glomazić, čovek iz senke.
Daniel: On se retko pojavljuje, jer je u Beogradu, ali scenarije dosta radi. To je s Tarzanije.
Miloš: Praktično sve zasluge pripadaju Nataši Mrđi. Mi smo imali časove glume kod nje.
Mihajlo: Baš je užas postmoderne ekipa.
Sporedni likovi (epizodisti) su ubedljivi koliko i vi. Gde ste našli sve te ljude?
Miloš: Sve braća.
Daniel: Sporedni smo mi sa Tarzanije, ali kad smo videli da neće ići sa malo ljudi, onda smo se mi počeli ubacivati, a onda i tonci sa Akademije, producenti…
Nataša: Dosta ljudi koji se pojavljuje su ekipa sa Akademije.
Damir: Tehnička ekipa.
Miloš: Kamermani…
Daniel: Niko nije glumac sem Nataše Mrđe. Ona je jedina glumica.
Miloš: Jedina glumica, školovana, znači papir. Pitaj je šta je glumila u pozorištu.
Nataša: Neću neke lažne reference.
Nataša, šta si glumila u pozorištu?
Nataša: Drvo, cvet, itison…
Miloš: Navedi da ljudi iz pozorišta Dobrica Milutinović iz Sremske Mitrovice nisu prepoznali glumački talenat, mlade Mrđe iz sela Mrđa. Ali srećom ima jedan pametan čovek, da ne kažem kako se zove, koji ju je izvadio iz blata. A taj čovek- počinje mu ime na M, a završava se sa iloš.
Koje su bile prve reakcije na koje ste naišli? Dosta ljudi je bilo prilično skeptično, barem u početku.
Daniel: Dnevnjak nije plitak sadržaj koji se gleda na blic, nego moraš da uđeš u tematiku, i kad uđeš…
Damir: Više ne možeš da izađeš.
Miloš: I moraš u svakom liku da prepoznaš nekog svog bližnjeg, jer je dosta bitno svog bližnjeg prepoznavati.
Mihajlo: Vidi, na početku su bile loše reakcije jer je realno bilo loše. Bilo je mnogo lošije nego sad.
Miloš: Ali kad je Crnogorac rek’o “neće ona niđe”. Ja sam umro od smeha.
Evo ko je rekao: Neće ona niđe!
Daniel: Mi smo to snimali četiri sata.
Koliko komunicirate sa fanovima preko društvenih mreža?
Daniel: Puno. Ja se sa svima dopisujem. Ko god mi se na instagramu obrati, ako nije debil… Slušaj mi idemo okolo po gradu, što ljudi ne rade kad ih drugi prepoznaju, zato što to izaziva anksioznost. A pošto smo mi psihički uništeni od ranije, mi tako idemo po gradu i ljudi nas samo zato vole.
Miloš: Ljudi očekuju da mi blejimo na Ušću, a mi prvo nismo iz Beograda pa ne možemo na Ušću fizički da blejimo.
Nataša: A gde bleje poznati ljudi uopšte? Gde ja sad da blejim kao poznat čovek?
Miloš: Kući. Naručuješ hranu, vozi te taksi… Nema ti da uđeš u bus ko ja i Žorž. Ja izađem u grad u ponoć, dođem kući u sedam. Vidi me pet miliona ljudi, i da me ne zna, vidi me.
Damir: Pritom smo uglavnom drogirani ili pijani što dodatno otežava našu…
Miloš: Jer ljudi osete da smo drogirani.
Damir: Jer mirišemo na drogu.
Koliko teksta napišete pre snimanja, a koliko su improvizacije?
Miloš: Osamdeset posto je napisano, onih dva’es promenimo, desi se da u improvizaciji promenimo ceo tok radnje, ali uglavnom se zna kako će početi i kako će završiti. Nismo glumci pa uradimo par puta.
Damir: Nema kaskadera, mi sami padamo uvek. Ranije je bilo sve po tekstu, sad se smanjuje to. Verujem da će biti druga sezona pola-pola.
Miloš: A scenario napišemo za pet minuta, za šest minuta bude gotov.
Iz koliko tejkova snimite skeč?
Miloš: Imamo jednu scenu gde smo ja i Damir neki bokseri, snimali smo dvadesetdevet puta jednu scenu.
Mihajlo: Pa kad ste debili, pa se smejete. Inače to nije praksa. Uglavnom se to izvlači iz drugog trećeg puta. Zato što nemamo vremena.
Nataša: Ova forma u kojoj radimo nam daje dosta slobode, i da ti likovi ne budu toliko profi… Nije akcenat konkretno na našoj glumi.
Daniel: To kad snimimo naš prvi film za dve godine, možeš odma’ najaviti.
Nataša: Rovac.
Daniel: Bar porno film. Ali to je ekskluziva velika, porno film.
Nataša: Nemoj mene da gledaš.
Sandra Afrika vas prati na tviteru, jesu li još neke poznate ličnosti izrazile simpatije?
Miloš: Nismo znali.
Nataša: Ima, ima.
Daniel: Atina Ferari. Sandra svaka čast, ali nije ona prva.
Miloš: Imamo želju da upoznamo Anu Nikolić i Severinu.
Daniel: Ana Nikolić i Rasta su nas tužili zbog kopirajta.
Kako reagujete na popularnost i da li vas smaraju ljudi na ulici?
Miloš: Evo danas, sedamdesetoro ljudi iz Medicinske škole. Pijani i u gaćama, znojavi. Puni puberteta i loših ocena.
Daniel: Ne smaraju te nikad ljudi kad si dobro raspoložen, ali kad si u heroinskoj krizi onda je nezgodno. Kad je jako pravoslavlje ne smeta, ali heroin kad se uzme…
Miloš: Rivotril kad popušta…
Daniel: Bilo koji opijat, kad smo u nedostatku, onda nam baš ni ljudi nisu dragi.
Saznajte ko je dežurna budala Dnevnjaka
Ali u suštini to je vaša svakodnevica?
Damir: Ma uvek smo mi okej raspoloženi. Vidi, ako smo imali snimanje ceo dan, vraćaš se gajbi u jedanaest uveče i onda te neko startuje, tebi nije ni do čega. Oćeš da opereš zube i skočiš s terase.
Daniel: Heroin da ubodeš u venu, a on te drži dvadeset minuta, a kriza ne čeka.
Za Novosađane delujete prilično brzo. Da li odudarate od okoline?
Daniel: Iz Novog Sada ti je ovde jedan čovek, znači provincija teška. Zato smo toliko zajebani i zato ćemo se raširiti kao kuga. Vojvodina uglavnom, ali ima i ta Tarzanija, imamo i ljudi u Beogradu. Treba nam neki Hrvat. Treba nam cigan i treba nam crnac. To nemamo, a tražimo. Ako je neki čitalac crnac, nek se javi redakciji, znači kad se javi tad se snima. Sve imamo samo nam fali crnac.
Dodaj komentar