Firme Promist i Galens u vlasništvu Nebojše Petrića, jednog od finansijera Srpske napredne stranke, ovih dana su se ponovo našle u neobranom grožđu. Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, u martu 2020, Nebojša i Njegova supruga Sanja Petrić su krenuli u intenzivne i ilegalne građevinske aktivnosti na Fruškoj gori.
Najpre su proletos protivzakonito izlili betonski put koji povezuje 205 parcela koje su nedavno kupili. Potom su žicom ogradili te parcele, na ukupnoj površini od 40 hektara, i time blokirali dva lokalna puta na Kestenu i žutu planinarsku stazu.
U sred njihovog novostečenog imanja je jedna držabna parcela, ali to im nije smetalo da postave ogradu. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode joj 10.06. izdaje uslove za izgradnju objekta sa „transparentnom ogradom“.
Pokret “Odbranimo šume Fruške gore” podneo je prijave Inspekciji za urbanizam i zaštitu životne sredine u Beočinu i Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine još 2. juna. Obe prijave već 50 dana stoje u fiokama.
To možda i ne treba da čudi, s obzirom da je pokrajinska inspekcija pod nadležnošću sekretara za zaštitu životne sredine Vladimira Galića, funkcionera SNS zaduženog za ilegalne operacije u oblasti nekretnina.
Tako je 2017. učestvovao je u prodaji neotuđivog javnog dobra, 7 hektara vodnog zemljišta na Tisi, kompanijama Alghanim national co. iz Kuvajta i Arab-invest doo iz Novog Sada. Iako je u to vreme bio prdstavnik građana u Skupštini Vojvodine, on se u ovom poslu pojavio u svojstvu advokata-partnera kuvajtskih investitora.
Beočinska inpekcija je pod nadležnošću Mitra Milinkovića, predsednika opštine Beočin, funkcionera SNS i lokalnog šerifa.
O ilegalnim građevinskim poduhvatima na Fruškoj gori ne oglašava se ni Nacionalni park, na čijoj teritoriji se sve odvija. Ni ovo ne treba da čudi kada se zna da je na čelu parka funkcioner SNS Radoslav Krunić, jedini čovek koji je dobio dozvolu da ogradi Dunavski park u Novom Sadu, naplaćuje ulaz i za to još iz budžeta dobija desetine miliona dinara.
Kako lokalna i pokrajinska administracija pod ovim ljudima mogu da zataje kad zatreba, tako mogu da se aktiviraju i brzinski “završe papire” kad im se kaže. Tako su u slučaju gospođe Sanje Petrić u ekspresnom roku izdali lokacijsku i građevinsku dozvolu za izgradnju stambeno-ekonomskog objeka na jednoj od 205 parcela koje je kupila u poslednjih 5 meseci na Fruškoj gori.
Zahtev za lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za stambeni objekat od 400m2 i ekonomski od 488 m2 je podnela 2. jula, a oba dokumenta je dobila 8. jula.
– Sve radove je gospođa investitor započela polovinom marta, dakle od momenta uvođenja vanrednog stanja, bez dozvola. Ova država nam preko svoje administracije pokazuje da nije država građana, institucija i zakona, već država u službi klijenata investitora, tajkuna, mafije, političke oligarhije, korupcije, kriminala… – kaže Dragana Arsić iz “Odbranimo šume Fruške gore”.
Sto se ne sakupimo i ne blokiramo frusku goru, dok se ne resi pitanje unistavanja jedinog dobrog i vrednog.
Čestitam autorki na istraživačkom novinarstvu. Da je još malo dublje istražila, znala bi da je ovo maslo Eparhije sremske odnosno Manastira Rakovac i da nema (dokazane) veze sa Galensom, a o ovome su mediji već pisali u junu (google „Eparhija sremska betonira“). Ključna parcela je ovde velika šuma na brdu iznad manastira, katastarski broj #2754, upisana na Eparhiju.
To je format ljudi koji razumeju samo silu. Kad dođe vreme treba da posluže za primer.