Kada je pre nedelju dana Severina izbacila spot za novu pesmu “Tutorial” sa malenim Ljubom Stankovićem, nedavnim pobednikom “Pinkovih zvezdica”, jedan deo javnosti je burno reagovao jer je navodno “dete zloupotrebljeno u komercijalne svrhe”.
Nekoliko portala bavilo se ovom temom optužujući roditelje, Severinu i društvo, jer nema šta dete od šest godina da učestvuje u pesmi u kojoj Severina peva o alkoholisanju.
“ A ja bi’ pila, ja bi’ pila
Sro promila, noćima bi’ lila
Ne bi’ krila s kim bi’ bila
Jer za ljubav trebam tutorial”
U komentarima ispod teksta su se javljali oni koji bi najrađe da socijalna služba reaguje i dete oduzme roditeljima, oni koji roditelje nazivaju idiotima koji zarađuju koristeći dete, oni koji veruju da je Severina zloupotrebila dete, oni koji su ubeđeni da će maleni Ljuba zbog učešća u ovoj provokativnoj pesmi (i takmičenju Pinkove zvezdice) skliznuti u mulj i da će ko zna kako biti emotivno i psihički neuravnotežen kada poraste, jer on sa šest godina treba da se igra žmurke na ulici, a ne da peva uz Severinu “jebačicu”.
Prljavi jezici palacali su po tastaturi, tako da su svi ti “komentatori” sebe stavili u istu ravan onoga što su pljuvali.
Ja nisam muzički stručnjak i jedino kao laik mogu da kažem da pesmu nisam najbolje razumela, njene reči su iskidane, nabacene, kao neko meketanje jednolično pila, pila, lila, lila, promila, promila… niti sam shvatila spot, ako je već trebalo da ima neku priču. Severina se kao mačuje i vrti tim mačem oko usta, šeće po nekom prostoru gde dva “robota” gibaju napred nazad. I onda nastupa taj mali Ljuba koji je svojim neverovatnim glasom iščupao ovu “pesmu”. Kad kažem iščupao, mislim dao joj neki šmek, ako ne bismo slušali te provokativne jedva razumljive reči o Severininom alkoholisanju.
Spot sam gledela nakon što sam pročitala sve te komentare, pa sam u najmanju ruku očekivala da se Severina šeta gologuza, da se poliva alkoholom po telu, dodiruje sa muškarcima u krevetu, da mali to gleda vezan iz nekog prikrajka, dok novčanice padaju sa neba.
Ne branim Severinu, ni Ljubine roditelje, iskreno nije to moja priča, ali mi se diže kosa na glavi od svih onih koji misle da su bogom dani, koji provedu minimum dva sata komentarišući spot, pa komentare drugih komentatora, pa se svađaju, pa ubeđuju sve ostale u svoju istinu, pa tačno osetiš da bi voleli da mali propadne, pa onda bljuvotine “pička materina, jebačica, idioti, zlostavljači, znao bih ja kako bih sa njima, poslati im debilima socijalnu službu, oteti degenericima dete, mali šuška, treba ga kod logopeda ima već šest godina…”
Super, baš ste me ovakvim rečnikom i stavom uverili da ste najbolji, najuzorniji, visokomoralni, fini roditelji.
Ovde su inače svi oduvek pošteni i moralni. Svi paze na svoju decu, bave se njima danonoćno, niko dete ne bi u spot kraj Severine, niko dete ne bi na pevačka takmičenja (ona uzimaju dušu detetu), samo najfinije reči se izgovaraju pred decom, briga u šta će izrasti je na najvišem nivou, gotovo u rangu sa preokupacijom.
A oko nas buja vršnjačko nasilje, overdozirani klinci, psihički nestabilni, suicidni, agresivni, potišteni, zavučeni u svoje svetove, a niko od njih nikad bio u Severininom spotu.
Ajde da budemo realni. Da proširimo malo vidik.
Klinac od šest godina peva u spotu Severine par stihova. Pesma je o nekakvom tutorijalu za ljubav, alkoholu, promilima… Ne ide dete baš uz te reči, ali to ne daje meni ili bilo kome drugom pravo da prognoziramo dečakovu budućnost, sunovrat, da njegove roditelje nazivamo idiotima koji zarađuju preko leđa svog deteta kome je inače “potreban logoped jer ima šest godina a još uvek šuška”.
Zloupotreba deteta se često ne vidi tako jasno, ko “na spotu”.
Ko od nas može znati šta u svojoj kući radi ona majka sa detetom, kad zavrne venecijanere. Možda ga udara po glavi, jer joj se “može, ona ga rodila”. Možda ga naziva pogrdnim imenima, možda ga sistematski ubija u pojam, obezvređuje, poredi sa ocem alkoholičarem, naziva promašenim slučajem. Možda ga krivi što ih je otac napustio. Možda mu kuva jednom u tri dana.
Ko od nas može znati u šta će izrasti oni klinci koje roditelji na pet stepeni puštaju bose na asfalt, da tumaraju tanko obučeni po prometnim ulicama dok oni sede kod kuće i puše duvan nezainteresovani? Možda postani zadovoljniji nego svi mi zajedno.
Ko od nas može znati šta će biti sa onom devojčicom što svako veče gleda u mamu koja se satima šminka pred velikim ogledalom, tražeći sebi mane? Pa flašicom parfema razbije ogledalo “jer je ostarila i mlitava je i takva nikad neće naći nekoga za sebe”. A kad je vidiš na ulici, pomisliš “kakva lepa i sređena mama”.
Ko može znati šta će biti sa onim klincem što mu bogati roditelji od prvog dana pružaju sve što poželi osim sebe i zajedničkog vremena? A ti hteo da se menjaš sa njim.
Ko može znati šta će biti sa bratom i sestrom koji rade po ceo dan u polju da bi zaradili za lekove nepokretnoj mami, kupili hleb i kesu mleka. Zloupotrebljava li njih mama?
Ko zna šta će biti sa onom dvanaestogodišnjom devojčicom koju je otac silovao u šupi iza kuće godinama, dok nije skupila hrabrost da kaže mami. Komšije se krste “Bože dragi, a tako miran i dobar čovek, uvek se javljao na ulici i malu svuda sa sobom vodao, uvek bio fin prema nama”.
Zloubotreba ima mnogo lica.
Zloupotreba deteta nije zajebancija. Nije to stvar za zezanje i olake osude, posebno ne na osnovu otpevanih par stihova ( „A ja pojma, pojma nemam, ma sta je to ljubav, pojma nemam“) u nekoj tamo pesmi neke tamo Severine.
Ne branim nikoga. Ali ne mogu ni da budem uskogruda.
Za mene je zloupotreba deteta sve što se radi mimo njegove volje. A to onda može biti i upisivanje deteta na balet samo zato što je mama nekad htela da bude balerina. Ili “ne možeš trenirati fudbal, pa ti si devojčica”.
Volela bih da nas mali Ljubo uveri da je jedno zadovoljno i voljeno dete koje će, uprkos nekoliko otpevanih stihova u Severininoj pesmi, postati još zadovoljniji mladić koji je eto, gle čuda, i bez logopeda lepo naučio da priča i uspeo u svojim planovima, pa šta god to bilo.
Dodaj komentar