Stižu nam topli dani i već sada mnogi žurno obilaze prodavnice u potrazi za savršenim kupaćim kostimom za svoje telo. Devojke imaju više posla, jer ipak treba pronaći adekvatne korpice koje će čvrsto držati grudi, adekvatnu boju i dovoljno plitak ili dubok donji deo koji će prikriti nedostatke ili pak istaći zadnjicu koju su trenirale poslednjih meseci.
Ali, da li ste ikada razmišljali o tome koliko smo svi skupa u tim minijaturnim kupaćim krpicama „privilegovani“ u odnosu na one koji su u vodu ulazili zakopčani do grla i više se u njoj „davili“ pod težinom natopljene tkanine, nego u njoj plivali?
U 18. veku, primera radi, ženski kupaći kostimi su podsećali na balske haljine. Bili su zatvoreni, sa dugim rukavima, u više slojeva i sa širokim padom. Obavezno izrađeni od materijala koji se neće provideti kada se pokvasi.
U viktorijanskoj eri su se na plažama mogle videti nanizane „mašine za kupanje“, odnosno mini kočije sa četiri točka. One su predstavljale neku vrstu kabina za presvlačenje na točkovima, sa konjskom vučom. U njima su žene prevožene do dublje vode u koju su ulazile direktno iz kabine, tako da ih niko ne vidi u njihovim kupaćim kostimima. Na isti način su se i vraćale na obalu.
Sredinom 19 veka ženska odeća za kupanje i dalje pokriva gotovo čitavo telo. U modu ulaze takozvane „turske“ pantalone ili blumers (dobile su ime po Ameliji Blumer koja je pokušala da uvede neku vrstu pantalona u žensku odeću). Ovakve pantalone su se nosile ispod jedne vrste kaputića ili haljine. I blumers pantalone i ove haljine su izrađivane od punog flanela, koji je natopljen vodom bio veoma težak i svakako nije bio od pomoći pri plivanju.
Muški kostimi postaju „slobodniji“, otkrivajući u to vreme i deo noge, pa čak, ponekad, i deo grudi ispod vrata.
S vremenom i ženski i muški kostimi se „skupljaju“ i otkrivaju sve više tela.
Krajem 19. i početkom 20. veka ukidaju se zakoni kojima se zabranjujuje kupanje muškaraca i žena na istoj plaži.
Koliko je pokazivanje tela u to vreme bilo zabranjeno, svedoči i primer Anet Kelerman koja je 1907. bila uhapšena na bostonskoj plaži zbog nedoličnog izlaganja tela. Anet je bila poznata australijska plivačica, a „nedolično izlaganje“ se ogledalo u kostimu sašivenom od žerseja, koji je otkrivao ruke i vrat, a skvašen se lepio za telo i „prkosio“ pokazujući obline.
Sunčanje i preplanuli ten ulaze u modu 1930-ih. Kupaći kostimi su, najščešće, štrikani. Njima počinju da se bave i kreatori visoke mode, a glavni promoteri su holivudske zvezde.
Prava revolucija stiže 1946. godine!
Luj Rear, elektroinženjer, ušao je u istoriju kao otac bikinija – kupaćeg koji je nastao u porodičnoj radionici donjeg veša koju je vodila njegova majka. Rear joj je pomogao i tako nastaje prvi bikini koji je izazvao pravi potres, ravan onome koji su izazvale hidrogenske bombe koje su te godine Amerikanci bacili na ostrvo Bikini po kome je Luj i nazvao svoj „proizvod“, znajući da će imati efekat bombe.
Bikini, prvi kupaći kostim koji je otkrivao pupak i koji je reklamiran kao najmanji na svetu, je izazivao toliku sablazan da Luj nije mogao da pronađe ženu koja je bila spremna da ga obuče čak i u reklamne svrhe, pa je na kraju angažovao profesionalnu striptizetu 19- godišnju Mišel Bernardini.
Pre ovoga, bikini, ali ne toliko slobodan, se pojavljivao u holivudskim filmovima tridesetih godina prošlog veka što je izazivalo stalne kritike crkve bez obzira što je nošenje ovog kostima spadalo u neku vrstu umetnosti. Normalno, nijednoj ženi van studija u kome su snimani filmovi nije padalo na pamet da ga obuče.
Proći će godine pre nego što žene budu masovno nosile bikini na plažama. Pravi uspeh je doživeo pedesetih godina prošlog veka kada ga je Brižit Bardo ponela na svom zanosnom telu u filmu „I bog stvori ženu“.
U sedamdesetim, bikini dobiva oblik trouglova koji se vezuju trakicama i jedva pokrivaju intimne delove.
U istoriji bikinija ostaće zabeleženo da su za njegovu veliku popularnost, pored Brižit Bardo zaslužne i Merilin Monro, Rita Hejvort, Ursula Andres, Sofija Loren.
Bikini u Eks Ju
Ko je žena koja je bila toliko hrabra da u bivšoj Jugoslaviji prva obuče bikini teško je otkriti, ali Ana Saso, mis Jugoslavije 1982. godine, unela je novinu u nošenju bikinija. Tokom defilea izašla je na pistu sa bikinijem visoko podignutim na kukove dok su ga sve ostale devojke nosile nisko. Dugo se pričalo da nije najlepša i da je titulu mis dobila zahvaljujući ovom triku koji je njene lepe, duge noge učinio još lepšim.
Tog leta, sve devojke na plažama su svoj bikini dizale visoko na kukove.
Malo po malo stigli smo do toga da na plažama šetaju devojke skoro jedva prikrivenih intimnih delova.
Sve je dozvoljeno. I svima sve lepo stoji, iako će većina devojka naći bezbroj zamerki na svoje telo.
Činjenica da imamo veliku mogućnost izbora i pre svega slobodu da se razgolićeni kupamo na javnim plažama, je sasvim dovoljna da budemo zadovoljni. Koji kilogram tamo vamo, neće mnogo da šteti.
Dodaj komentar