„Stomak mi je bio ravan, nisam se ugojila“: Studentkinja saznala da je trudna neposredno pre porođaja (FOTO)

Jedna mlada studentkinja nije mogla ni da sluti da će joj Božić pre šest godina postati najlepši dan u životu.

Naime, samo nekoliko dana pre nego što će se poroditi, nije ni slutila da je trudna, pošto joj je stomak bio potpuno ravan, nije se ugojila a nije imala ni jutarnje mučnine, niti bilo koji simptom osim neredovnih ciklusa.

Redovno je odlazila na treninge, a počela je da se brine tek kada su počeli jaki stomačni bolovi.

Isprva je sumnjala da se radi o kanceru, međutim ispostavilo se da je u pitanju bilo pravo božićno čudo.

Pet sati trenirala sa navijačicama, a zatim su počeli bolovi

Eli Opfer (26), studentkinja iz Klivlenda u SAD-u počinje svoju priču sledećim rečima:

– Taj je dan počeo kao i svaki drugi. Uzela sam torbu i krenula na trening sa navijačicama – bila sam student i ispitni rokovi su bili završeni, ali sam trenirala i za vreme praznika.

U jednom trenutku sam shvatila da sam dobila menstruaciju. Naravno, nisam smela da dopustim da me to zaustavi! Pet sati su me navijačice bacale u vazduh i bila sam oduševljena, osećala sam se kao i obično – kaže ona, a prenosi 24 Sata.

Po povratku kući pet sati kasnije, Elini grčevi postajali su sve gori. Njena mama Tereza izvadila podlogu za grejanje i tablete protiv bolova, ali ništa nije pomagalo. Eli je otišla u krevet.

– Bila sam iscrpljena, ali nisam mogla da spavam. Bilo je čudno, nikad pre nisam patila od takvih bolova kod menstruacije. A bolovi su bili stvarno jaki – rekla je.

Negativan test na trudnoću

Sledećeg dana, 22. decembra, bol je još uvek bila prisutna, ali je Eli u međuvremenu izgubila i apetit.

Međutim, trudila je da se ponaša normalno, pa kada ju je otac Dejvid zamolio za pomoć pri pomeranju kauča, ignorisala je bolnu agoniju i uhvatila ležaj za jedan kraj kako bi pomogla tati.

Na kraju, 40 časova nakon što su počeli bolovi, Eli se složila sa mamom i tatom da nešto stvarno nije u redu.

– Jedva sam mogla da stojim, nisam mogla da jedem i videla sam na licima roditelja da su izuzetno zabrinuti. Nisam ni sanjala da sam trudna. Da, menstruacije su mi bile neredovne, ali oduvek su bile takve. Nisam se ugojila, niti osećala umor, kao ni čudne pokrete u stomaku, a i stomak mi je bio ravan.

Nisam uopšte pomišljala da sam u drugom stanju. Međutim, kako su bolovi dolazili u talasima, pristala sam da uradim test na trudnoću, samo da budem sigurna. Bio je negativan, ali bol je u tom trenutku bila strašna. Rekla sam sama sebi: „Ok, sad stvarno nešto nije u redu. Čak i ako bol prestane i ako mi bude mi dobro – i dalje idemo u bolnicu! – ispričala je.

Da je sačekala sa odlaskom u bolnicu još malo, mogla je umreti

Putovanje automobilom bilo je užasno, svaki pokret pogoršavao je kontrakcije, a Eli se odteturala u bolnicu, pritom vrišteći od bola.

– Uzeli su mi podatke, izmerili mi pritisak koji je bio opasno visok, a broj belih krvnih zrnaca bio je povišen, što znači da sam imala infekciju. Doktor mi je također pregledao stomak i rekao da oseća „malu masu“ – nastavlja Eli.

Lekari su joj rekli da ima kamenje u bubregu i odvezli je do sobe za ultrazvuk, kako bi saznali nešto više.

– Na sonografu sam videla da nešto strašno nije u redu. Odjednom sam se skamenila. Doktor je rekao da imam neku masu u stomaku. Odmah sam pomislila: ‘Da li imam rak? Da li umirem?’ – zabrinula se.

Eli je počela da se mentalno priprema za najgore, kad je u sobu iznenada nagrnulo medicinsko osoblje. Tada ju je lekar upitao da li je ikada pre bila trudna. Čim je rekla „ne“, on je odgovorio: „Pa, izgleda da ste trudni već 38. nedelja. Imate trudove. Moramo vas odmah odvesti u salu za porođaj, pošto ćete upravo roditi dete“.

– Rekli su da imam izuzetno lošu preeklampsiju (stanje u kom trudnica ima visok krvni pritisak, belančevine u urinu i oticanje nogu, stopala i ruku), da mi je krvni pritisak toliko visok da sam na rubu moždanog udara.

Da sam čekala još malo da dođem u bolnicu, mogla sam umreti. Upala sam u potpuni šok. Stomak mi je bio ravan, kako je beba mogla biti tamo? To mi se vrtelo po glavi, dok su se kontrakcije pojačavale – tvrdi ona.

Hitan carski rez

Bleda lica i sva u suzama, Eli je hitno ušla u lift. Kako su se vrata zatvarala, stvarnost ju je odjednom zapljusnula.

– Nisam išla ni na kakve preglede, niti sam uzimala vitamine. Samo nekoliko dana ranije sam skakala kao luda na treningu. Je li to dete u redu? – pitala se ona.

Doktori su je uveravali da je sa detetom sve u redu, međutim beba se okrnula unatraške. Eli je hitno morala na carski rez.

– Srećom, mama je čitavo vreme bila uz mene. Dok su me hitno operisali, ona je nekako ostala pribrana, a ja sam mogla da je uhvatim za ruku u svakom trenutku. U operacionoj sali sam je pogledala i rekla: „Ne znam šta rade, ali nema šanse da će iz mene izvući dete!“. Još uvek sam poricala da mi se sve ovo događa – priča Eli.

„Sad sam mama. Ova beba je stvarno moja!“

Nekoliko sekundi kasnije Eli je začula plač.

– Tada je sve postalo stvarno. Rodila sam bebu. Još nisam mogla da je vidim, odveli su je da je izmere i provere da li je zdrava. Ali postala sam mama.

Sve što sam mogla da pomislim bilo je: „O moj Bože, jesam li se ja upravo porodila?’. Upitala sam: „Šta je?“ i čula sam da sam upravo dobila prelepog dečaka. Sin. Još jedan šok. Ovo je bio prvi dečak koji je rođen u našoj porodici u poslednje 43 godine!’ – rekla je.

Novopečena baka Tereza požurila je da snimi fotografije i videosnimke i pokazala ih je Eli, koja nije mogla da veruje da je bebac koji gleda širom otvorenih očiju, zaista njen. Zatim je napokon bio i u njenom naručju.

– Rođen je 23. decembra, imao je tri kilograma i bilo je potpuno neverovatno da ga držim i ljubim po prvi put. Pogledala sam dole i pomislila: „Sad sam mama. Ova mala beba je stvarno moja!“.

Inače, volim bebe i decu i uvek sam želela da postanem mama. Bila sam jako uzbuđena što je ovaj dečkić moj – oduševljeno priča Eli.

Prijatelji mislili da je u pitanju šala

Sa detetom na grudima, Eli je u kolicima vraćena u svoju sobu, kako bi sina upoznala s dedom. Dok je čvrsto držala svoje božićno čudo, vest se brzo proširila.

Njene dve starije sestre, zajedno s ostalom rodbinom, nisu imale pojma šta se upravo desilo. Počeli su da zvone telefoni, a poruke su se samo ređale.

– Jedna od mojih sestara je rekla: „Sviđa mi se ime Oliver“ i odmah sam joj odgovorila: ‘Čekaj, i meni!’, pa sam počela da ga zovem Oliver, kako bih videla da li će mu odgovarati. Zaključila sam da je ime savršeno. Njegovo srednje ime je Dejvid, po mom ocu.

Na Božić, dva dana nakon što se Oliver rodio, vest se pojavila na društvenim mrežama. Moji prijatelji mislili da je u pitanju šala. Najbolja prijateljica mi nije verovala, sve dok joj nisam poslala Oliverove fotke i svoju medicinsku narukvicu – ispričala je.

Najlepši božićni poklon

Porodica je kasnije došla sa božićnom večerom i poklonima, a Eli je uživala u najdivnijem – i najčudnijem – božićnom danu u svom životu.

– Oliver je sada šestogodišnjak, pravi mali avanturista, pametan i jako zabavan. Učinio me je najsrećnijom mamom na svetu, a svaki Božić je poseban baš zbog njega.

Dok sam ga držala u naručju tog Božića, promijenio mi se život. Bio je najbolji božićni poklon za koji nisam ni znala da mi je potreban. Oliver je zaista bio pravo božićno čudo – zaključila je Eli.

Izvor: 24 Sata