Džej svake večeri pokupuje sve u pekari, razdeli u kese i ostavlja po Dorćolu

Srpski pevač narodne muzike Džej Ramadanovski već mesecima sprovodi ličnu humanitarnu misiju. Naime, pevač pred zoru pokupuje sva peciva u okolnim pekarama, razdeli u kese i kači ih po dorćolskim kontejnerima.

Kako kaže, dobro se seća kako je njemu bilo i ne želi niko da živi na taj način.

O humanim gestovima ne želi da priča, pa je tako pristao da naša saznanja potvrdi tek u okviru intervjua u kojem smo razgovarali o svemu.

– Uvek pred kraj smene negde oko dva iza ponoći, a u nekim pekarama oko pet Džej dođe i kupi sve što je ostalo. Lepo to razdeli u kese i onda ih okači na kontejnere, odakle ih uglavnom Romi uzimaju. Neretko i preko dana kupi siromašnima hranu. Čak i kada je bio bolestan nije odustajao od toga, samo što su drugi kačili kese, a on je plaćao – ispričao je izvor Blica, a Džej skromno potvrdio.

– Uvek počastim ljude koji nemaju, ne samo ja već i ti moji drugari sa Dorćola ili Menhetna, kako ga ja zovem. Uvek pomognem kako mogu, za klopu, za ono osnovno. Sećam se ja kako je pre bilo, pa sada vratim svima.

U onim periodima kad sam nastupao po restoranima, ja uđem kod onih pozadi koji peru šerpe, pa sav bakšiš podelim njima i čistačicama. Muzičari me kude, ja kažem, a vala neka sam im dao. Uvek sam govorio, sirotinjo, i bogu si teška. Što da se ne pomogne – kaže Džej koji zbog pandemije dosta vremena provodi izolovan.

– Gledam dosta televizor, učim o gradovima podzemnog sveta, te zanimljive emisije. Ne idem gotovo nigde, čujem se sa prijateljima iz Beča preko kompjutera, dođu mi deca i eto. Zezamo se na „25. maju“, oni se igraju na igralištima, vole to. Ćerka Ana čuva dečicu, ne zna gde je levo od haosa. Dosta je sa bebom, gleda kako će ovog starijeg školovati preko televizije – brine se ponosni deda koji bi voleo da sve prođe, pa da zapeva.

– Žao mi je što ne smem da putujem, a pevao bih neku žurkicu. Ugojio sam se, grickam samo nešto i hranim se. Jedino što malo prošetam i to je. Čujem se sa svim kolegama, odem do mog Dorćola, ali nije to život što je bio. Kad odem u kafić redovno nosim masku, dezinfikujem ruke. Komšije su mi isto divne, dezinfikuju se stepenice i zgrada, ma sve.