Poklonica teorija zavera, tužbe protiv NATO-a, ruskih vakcina i Torlaka, ujedno je i neurohirurg kome se svi pacijenti klanjaju. Šteta što u Skupštini neće raditi operacije, već će se na drugi način baviti našim mozgom.
Šta je potrebno da bi se neko našao na čelu liste na kojoj su Orlići, Atlagići, Rističevići i diplomci naprednjačke akademije za pljuvanje neistomišljenika? Ovoga puta daleko više nego pre četiri godine: ozbiljna diploma, ozbiljna karijera i ozbiljna sposobnost da zgaziš sve sopstvene vrednosti, po mogućstvu u direktnom programu nacionalnog servisa.
Izgleda da je Danica Grujičić bila spremna na tu žrtvu – neurohirurškinja kojoj su se klanjali svi pacijenti kojima je spasila život, bez obzira na to da li su iz pozicije ili opozicije, i koja je lično mislila da taj naklon zaslužuje („Može da zvuči neskromno, ali kad spasim pacijenta, kao prošlog ponedeljka dečaka od 17 godina, osećam se kao produžena ruka boga“), relativizovala je sve žrtve od kovida i sve žrtve lekara.
Bez imalo ljudske samilosti, zajapurena u želji da urlanjem nadjača i tipično naprednjački ućutka potpredsednicu DS Draganu Rakić i njenu tvrdnju da je u Srbiji umrlo previše lekara, rekla je: „Državni sektor je položio sve moguće ispite. Što se tiče lekara, dokažite da su oni umrli samo od kovida.“
Nažalost, od silnog uzvikivanja varijacija na temu „laž, lažovi, lažete, lažovčine…“ nije stigla da objasni šta bi za nju predstavljao dokaz, a bilo bi interesantno čuti imajući u vidu da se verovatno radi o budućoj ministarki zdravlja ili čak premijerki s obzirom na poziciju na naprednjačkoj listi.
Da Dragana Rakić ekshumira telo nekog doktora i uradi obdukciju u studiju? Ili da opozicija zaređa po bolnicama, prekopira smrtovnice (SNS je čuven po svom civilizovanom odnosu prilikom deljenja podataka), sazna imena lekara koji su ih potpisivali i odvede ih kod Zagorke Dolovac da dokažu da nisu lagali sa ciljem da oklevetaju antologijsku naprednjačku borbu protiv kovida.
Pokušavajući naknadno da amnestira sebe, da „nije dobro shvaćena“, iznela je dva ključna opravdanja. Prvo, neće tu njoj neki filolog govoriti da je umrlo enormno mnogo ljudi (a jeste, o čemu nas redovno izveštava Miladin Кovačević). I drugo, da ona nije rekla da baš niko nije umro od kovida, ali da su među njima mnogi bili istrošeni škart stariji od 60 godina, sa povišenim pritiskom, srčanim tegobama ili onkološkim dijagnozama. Ako je tako, zašto onda ti i takvi nisu bili sklonjeni iz crvenih pa i neobezbeđenih zelenih zona, već su radili do smrti u državnom sektoru „koji je položio sve moguće ispite“, osim što nije zaštitio svoj kadar?
Začuđujuće je što se niko od naprednjaka nije javio da je „odbrani“, a Vučića nismo videli u ulozi tumača „prave istine“ po kojoj zla opozicija uvek izrevoltira njegove poštene i vredne ljude, pa im se omakne reč više, s čim duboko saoseća. A ni u onoj drugoj ulozi kad pati jer se „Dana jako iznervirala“, pa se nameće pitanje – a šta će ona naprednjacima uopšte?
Tačno je da se uklapa u njihov profil – previše priča o sebi i deli sa javnošću informacije koje obično dolaze od estrade („Moj otac je častio društvo kada sam se ja razvela“) ili od Vučića kada nas informiše o svom jelovniku („Ali, moram da priznam, čim sam pojela dva šnita slanine, znala sam da sam odlično“), ali je sve to ipak nedovoljno da se nađe čak 14 mesta ispred Ane Brnabić.
Dodaj komentar