Doniranje organa je tema u kojoj se u Srbiji jako malo govori i piše. Broj transplatacija iz godine u godinu je sve manji, a lista čekanja sve duža i duža tako da neki pacijenti i ne dočekaju svoju priliku za novi život.
Da sve može da bude drugačije pokazuje susedna Hrvatska gde je 2021.godine urađeno 268 transplatacija, a u Srbiji, do oktobra svega 5.
U našoj zemlji je više od 2000 ljudi na listi čekanja i taj broj se nažalost povećava.
Na Vojnomedicinskoj akademiji kao jednoj od zdravstvenih ustanova gde su svi zainteresovani građani mogli da poruče obrasce ili lično potpišu karticu obustavljeno je izdavanje donorskih kartica i u Novim zakonom od jula, 2018.godine zaveštanje organa regulisano je pretpostavljenom saglasnošću.
Pretpostavljena saglasnost podrazumeva da se svi punoletni građani naše zemlje u slučaju moždane smrti smatraju potencijalnim davaocima organa ukoliko se nisu pismenim ili usmenim putem izjasnili suprotno Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja.
Da budemo jasniji, donorske kartice više nisu potrebne, ali je, kao što je bilo i do sada, neophodno da građani sa svojom odlukom upoznaju najbliže članove porodice.
Jer uprkos izmeni zakona i dalje je potrebna saglasnost najbližih članova porodice kako bi se organi osobe koja je doživela moždanu smrt upotrebili za lečenje drugih ljudi transplantacijom.
U praksi to sve izgleda malo drugačije, odnosno građani naše zemlje imaju malu ili nikakvu svest o ovoj temi,iako je veća verovatnoća da svakom od nas pre zatrebati organ nego da bude potencijalni donor.
Sve ovo navelo je jednu mladu Beograđanku Ivanu Jović , koja više od godinu dana tri puta nedeljno ide na dijalizu očekujući svakodnevno poziv koji bi promenio njen život, da pokrene peticiju koja se odnosi na imenovanje koordinatora transplantacije u svim bolnicama u Republici Srbiji i koju će uputiti Ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
Uloga koordinatora je da ukoliko se stvore medicinski uslovi, obavezno i uvek obavi razgovor sa porodicom potencijalnog donora i zatražiti saglasnost.
Najvažnije je ne propuštati prilike i uvek pitati porodice potencijalnog donora za saglasnost. Mi koordinatore za ovako nešto imamo samo u nekoliko većih bolnica u Srbiji, što nije dovoljno.
Ivana za naš portal kaže da je peticiju videla kao način da skrene pažnju, i ljudima ali i nadležnim institucijama o ovom problemu.
Ona smatra i veruje da humanost našim ljudima ne nedostaje već da nedostaju sistemska i logistička podrška od strane državnih institucija i da bi imenovanje koordinatora transplatacije u svim bolnicama u Srbiji dalo značajne rezultate i podiglo svest građana o ovoj jako važnoj temi.
Da se na taj način ne bi gubile propuštene šanse i da bi odziv građana bio znatno veći.
Kako kaže, razume ljude koji imaju strah da budu donori i zato misli da država i Ministarstvo zdravlja moraju mnogo više da rade na promociji ove priče.
Ne upire prstom ni u koga, samo očekuje od nadležnih institucija razumevanje ovog problema našeg društva i jedan konstruktivan dijalog koji bi doveo do rešenja ovog problema.
Plan je da kada se prikupi 10.000 potpisa zahtev preda Ministarstvu zdravlja koji će nada se uzeti u razmatranje rešavanje ovog problema. Dodaje da se nada da ove informacije stižu i pre do njih i da će i ranije reagovati.
Ono što svi mi možemo da uradimo i da damo svoj mali doprinos da se ovaj, ne samo Ivanin nego i problem svih nas reši jeste da potpišemo peticiju.
Možda se čini kao mali korak, ali kada bi svi učinili bar toliko verujemo da bi uspeli.
Peticiju možete potpisati Ovde.
Dodaj komentar