Kriv je.
To je epilog suđenja Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH), zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita.
Apelaciono veće Suda BiH u potpunosti je potvrdilo presudu Miloradu Dodiku, kojom je osuđen na godinu dana zatvora i zabranu političkog delovanja u trajanju od šest godina.
U prvostepenom postupku Sud Bosne i Hercegovine izrekao je 26. februara Dodiku jednogodišnju kaznu zatvora, kao i šestogodišnju zabranu vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske od dana pravosnažnosti presude.
Na tu presudu žalili su se i Dodik i Tužilaštvo, ali presudom Apelacionog veća, žalbe su odbačene.
Drugooptuženi Miloš Lukić, direktor Službenog glasnika RS, oslobođen je optužbi.
Dodikovi saradnici su unapred govorili za presudu da je „sramna“ te da je ovaj proces „montiran i politički“.
Dodik je posle prvostepene presude na beogradskoj TV Hepi izjavio da „po zakonodavstvu BIH ne postoji delo za koje je on optužen“, kao i da su gotovo sve sudije „muslimani“.
On je ceo proces predstavljao kao udar na Republiku Srpsku, a ne kao proces protiv pojedinca.
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH u ime Ujedinjenih nacija nadgleda i koordiniše sprovođenje Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini.
Rusija je bila protiv odluke o imenovanju Kristijana Šmita.
Na osnovu takozvanih Bonskih ovlašćenja, Visoki predstavnik može da donosi amandmane na ustave u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, zakone i njihove izmene i dopune, kao i da smenjuje političke funkcionere i državne službenike.
„Kristijan Šmit bahato i bezobrazno pokušava da pokaže da je iznad svih – iznad Ustava, zakona, institucija, pa čak i iznad naroda!“, poručio je Dodik uoči presude na Iksu.
Za šta se sudilo Dodiku?
„Neizvršavanje odluka visokog predstavnika“, naziv je krivičnog dela zbog kojeg su optuženi Dodik i Lukić.
Budući da su te radnje kriminalizovane tek 2. jula 2023. njih dvojica prve su osobe koje su teretili za nepostupanje po naredbi visokog predstavnika međunarodne zajednice, vrhovnog autoriteta u zemlji.
Kristijan Šmit, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, 1. jula nametnuo je izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine dodajući član 203a prema kojem je neizvršavanje njegovih presuda krivično delo.
U odluci je navedeno da Zakon stupa na snagu 2. jula 2023. i „objavljuje se na službenoj internetskoj stranici Kancelarije visokog predstavnika te se odmah objavljuje u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine.“
Pet dana kasnije (7. jula 2023.) Milorad Dodik je potpisao ukaz o izmeni zakona, prethodno usvojenog u entitetskoj skupštini, da se ubuduće neće objavljivati odluke visokog predstavnika.
Baš zbog tog potpisa Dodik je osuđen pred Sudom Bosne i Hercegovine za kojeg Dodik kaže da je neustavan.
Opširnije na Danas.rs
Pojačano obezbeđenje sudiji koja je izrekla presudu Dodiku
Dodaj komentar