Na putu ka svojoj vikendici na Fruškoj gori 66-godišnja Ana Pejić iz Rume pronašla je pocepan džak sa razbacanim đubretom.
Nije je mrzelo, zaustavila je automobil, izašla iz vozila i počela da pretura po otpacima.
U đubretu je pronašla i račun za struju izgrednika. Smeće pokupi, uredno spakuje u kutiju, napiše adresu sa računa i pošalje gospođi iz Vrdnika njeno smeće!
Slika i prateći tekst da joj nimalo nije žao 250 dinara za poštarinu prokrstarili su društvenim mrežama, a Ana je dobila mnogo podrške. Gospođi je napisala i pismo. Jedino joj je žao što nije mogla da vidi njenu reakciju u trenutku kada otvara paket i shvata da joj se smeće vratilo. Ovim gestom očitala je lekciju bar jednom nesavesnom građaninu.
– Teško mi je da zamislim šta je u glavi nekoga ko putuje kilometrima da bi istovario vreće đubreta u predivnu šumu – kaže Ana Pejić, ekonomista u penziji.
– Da bi me shvatila ozbiljno, potpisala sam se kao član Ekološkog pokreta Vojvodine iako to nisam. Jedini pokret koji nam treba je pokretanje promene u našim glavama i edukacija stanovništva. Ideju sam u stvari „ukrala“ od Iraca. Pre desetak godina, boravila sam u Dablinu i naučila kako se u Irskoj kažnjava bacanje smeća gde mu nije mesto. Oni đubre vrate vlasniku, sa uplatnicom za kaznu od 400 evra, a sutradan u lokalnim novinama objave informaciju šta je uradio i stave njegovu fotografiju iz lične karte.
Ovo, inače, nije prva akcija koju je Ana Pejić izvela da bi zaštitila životnu sredinu, piše portal Espreso.
– Nedavno je supruga i mene, na uzanom putu koji vodi do naše vikendice, zatekla deponija smeća. Nikla je tu preko noći. Srce me zabolelo kada sam u tom zelenilu zatekla desetak razbacanih džakova. Nije nam bilo lako da sve to pokupimo u kese, a čisteći i da otkrijemo čije je. Ugledne profesorke Arhitektonskog fakulteta, sa Vračara, koja ima vikendicu u Vrdniku! Tih dana sređivala je, farbala i unosila nameštaj. Znali smo bez dileme da njoj pripada.
Deset uredno upakovanih džakova, kako kaže Ana, suprug i ona prebacili su profesorki preko skupe i lepe ograde od kovanog gvožđa.
– Vratili smo samo ono što joj pripada – kaže Ana.
– Ne znam ni koliko će ovaj gest sa poštom od pre nekoliko dana nešto promeniti, ali sam sigurna da se svojoj komšinici nije pohvalila paketom koji je dobila.
Svaka čast na ovome Ana, a nek ide na obraz onima koji uništavaju jedinu prirodu koju imamo…
Sto nije objavljeno ime „gospodje“ koja je toliko fina da je ostavila da drugi ciste za njom. Bar inicijale…
Веома добар гест да се врати смеће ономе ко га баци у природу. Грађани Сремских Карловаца, улице Врхови, Ливаде и део Партизанског пута, своје смеће носе 10 километара до контејнера. И то је срамота Општине и друштва.
Uhapsice te cudna je nasa drzava. Ali svaka cast za ideju. Pozdrav od Vlade. Predsenik za ekologiju i sport.
Bravo! Slazem se sa gospodjom Anom!
Presela sam se u Adice, nova zgrada u naselju privatnih kuća. Dobili smo dva kontejenera za koje su izgleda svi mislili da pripada celom naselju. Kada je gospodin koji kolima doveze ssmeće upitan da li on živi u zgradi, zbunjeno odgovara da da, imam pravo. Na moju konstataciju da zgrada ima 10 samo deset stanova i da ga nikad nisam videla, brže bolje je ušao u kola i otišao. Čemu to, ne razumem, neće vam biti umanjena stavka za odvoz smeća ide po članu a ne težini kante ili kontejenera. Težak oblik bezobraluka