Pakao. Tako je majka iz Beograda opisala ćerkino kratko radno iskustvo tokom sezone u Hrvatskoj, koje je završilo gađanjem njene ćerke pepeljarom i sugestije policije, kojoj je došla da prijavi to i neisplatu plate, da se vrati u Srbiju. Restoran je „Konoba La Marinero“, a policija sa Krka, prenosi Jutarnji list.
Iskustvo svog deteta objavila je u postu grupe „Žensko sam“ na Twitteru, pročitalo ga je više od 140.000 ljudi, a taj je post odmah po objavljivanju postao viralan u zemljama nekadašnje Jugoslavije. Vlasnik kaže kako najveći deo nije istina i da je on žrtva pokušaja ucene.
Na račun restorana stiže na stotine loših recenzija koje je podstakla majka, otvoreno pozivajući pratioce da recenziraju konobu.
Poslovni raskid prerastao je u pravi rat, a za sve je, čini se, kriva loša predsezona i posledično pucanje živaca, piše Jutarnji.
Jutarnji je razgovarao s akterima priče o kojoj bruji cela regija, Anastasijom Isaković (20), gimnazijalkom koja je na sezoni u Hrvatskoj nameravala da zaradi novac kako bi mogla da studira poljoprivredu, i vlasnikom konobe La Marinero, pomorcem, kapetanom Marinom Dedićem.
Njihove su priče, očekivano, različite. Prvo ćemo napisati Anastasijinu jer od objave njene majke krenula je lavina komentara na društvenim mrežama.
Anastasija kaže da je posao pronašla preko oglasa, da je gazdarica preko telefona bila vrlo ljubazna i kad je došla, 13. juna, prve nedelje nije radila jer za nju još nije bila rešena radna dozvola.
Kako su prolazili dani, priča za Jutarnji, a posla nije bilo, počele su trzavice među vlasnicima. Lošiji početak sezone od prethodnih i nedolazak nemačkih turista doveo je krčke ugostitelje, čini se, na rub živaca.
Vlasnike Marinera svakako, prema Anastasijinoj priči jeste. Zbog toga je počeo „pakao“, kako je njen kratak boravak u Hrvatskoj opisala majka.
Anastasija kaže da joj je gazdarica pri dogovoru zvučala u redu, bila je ljubazna.
– Kad sam došla, malo su se prepirali s osobljem, ali nisam se u to mešala. Kako je prolazilo vreme i nije bilo posla, šef i šefica postajali su sve nervozniji i stalno su se međusobno svađali. Svađali su se i pred gostima, jedno drugome govorili kako bi trebalo raditi.
Nas su krivili da ne radimo dobro pa nema gostiju. Jedan dan gazda je bio vrlo ljut, derao se celi dan na mene, govorio da sam nesposobna. Imao je vino u plastičnim flašama, recimo, pa je bio jako ljut jer ne znam gde je. Pa nisam ni znala da ima vina u plastičnim bocama. Baš je vikao da ne znam svoj posao, bila sam mirna i pripisivala to ljutnji jer nema posla.
Žena koja radi u kuhinji celi dan je plakala, ali to nije bilo ništa čudno, plakali smo na smenu, svaki dan neko. Sve što se tu događalo bilo je psihičko zlostavljanje. Ništa nije bilo dobro, lokal zbog nas propada…
Kad sam došla, šefica mi je prvi dan rekla da bih trebala ‘ugraditi‘ *ise, dva dana kasnije šef me pitao znam li da hodam u štiklama.
Kad sam rekla da znam, rekao je da će mi kupiti minić i štikle da u tome služim hranu. Na to sam rekla da nisam došla da budem atrakcija i oblačim se kao *urva samo da bi oni privukli goste, nego bi ih valjda trebala privući hrana. Naljutio se.
Glavni konobar dao je otkaz jer se gazda stalno istresao na nas zbog manjka posla. Kulminiralo je kad sam jedno veče u 21.20 sati pitala gde je večera, jer dogovorena su bila dva topla obroka, a zadnjih pet dana preskakali su večeru.
Pitala sam šta je to, počeli su vikati da kako se usudim u devet sati pitati za večeru, da na što to liči, da što ako bude gužva, da imamo frižider ako smo gladni. Ipak je nešto napravila, ali su za večerom govorili da oni nemaju para da mi tako jedemo, da smo im minus…
Šefica je u nekom trenutku rekla da mi nešto krijemo. Gazda me optuživao da se čujem s konobarom koji je otišao jer je pogledao ko me zove kad je zvonio. Počela je paranoja da kujemo zaveru protiv njih, da želimo svi otići. Stalno su mi govorili – ako mi se ne sviđa da idem kući.
Iskreno, nije uopšte bilo posla pa ni napojnica iako su pri dogovoru svima rekli da je promet odličan. Šefica nas je opet napala i tražila da joj kažem što je problem.
Rekla sam joj da nas njih dvoje stalno uvlače u svoje svađe, a mi smo došli raditi i njihove bračne svađe nas ne zanimaju. Počela se derati da sam balavica i besramna, okrenula sam se i pogodila me pepeljara u kuk. Imam i modricu.
U šoku sam, uz njeno deranje da se vratim u ‘pi**u materinu iz koje sam došla‘, psovala me, navlačila, vrištala da sam debil… Prepala sam se. Viša je od mene 15 centimetara, deblja 30 kilograma i starija 30 godina. Od jada sam se nasmejala i okrenula da odem, potrčala je za mnom, muž ju je uhvatio…
Otišla sam da se spakujem u apartman, kad je za mnom došao šef, vikao nek‘ izađem… Uz pomoć lokalaca pronašla sam sobu i otišla – ispričala je za Jutarnji Anastasija.
Javila je majci šta joj se dogodilo, ova je nazvala policiju, policajci su, rekla je, kad je rekla „Isaković“ rekli „Visaković“, ona je ponovila prezime, oni opet svoje uz opasku „aha, V kao Vukovar“.
– Majka je zaćutala, videla je ‘koliko je sati‘ i šta se događa – kaže Anastasija. Policija nije došla. Ujutro je otišla kod gazde zbog isplate novca, a gazda joj je ponudio da se vrati, da je žena ‘pukla jer nema posla‘.
Dogovorili su isplatu, 300 evra na ruke, 300 na karticu, što njoj nije odgovaralo pa je joj je, kaže, ponudio 500 evra na ruke plus 300 na karticu.
Potpisala je da je primila novac i rekao da će joj uplatiti još 100 evra, što i jeste bilo pola plate koliko je odradila.
– Rekla sam ‘u redu, nisam došla nikoga da ucenjujem‘ i otišla u policijuda prijavim nasilje. Odgovorili su da je zvao gazda i rekao da ne treba da dolaze, da smo se dogovorili.
Pitao me odakle sam, rekla iz Srbije, rekao mi je ‘pa idi kući‘. Na kraju je uzeo moje podatke i rekao da čekam njegovog kolegu zbog davanja iskaza, kad nije bilo nikoga 20 minuta, otišla sam – zaključuje svoju krčku avanturu.
Vlasnik konobe La Marinero pobija njenu priču, kaže da je bila loša radnica „na tabletama“. I da ga je htela uceniti kad je odlazila. Šalje skrinšot poruka koje su razmenjivali.
„500 na ruke i ništa neću pričati“, piše. I nastavlja: „Ovde sam potrošila 500. Ni za šta. To nije lepo“.
– Nisam nikad nikoga zakinuo pa neću ni nju, ali pokušala me uceniti, a na to ne pristajem. Kad je rekla da će sve ispričati ne dam li joj novac, pred momkom s kojim je bila tu rekao sam da je mogu sam odvesti u policiju, ali ucene ne prihvatam.
Tražila je prvo još 1.000 evra, pa onda 500 i 300 na račun. Zašto? Zaradila je 600 evra, 500 sam joj dao, još sam joj dužan 100 i to je to. Apsolutno je došla bez iskustva, hteo sam odmah da je pošaljem kući, međutim supruga je insistirala na tome da ostane.
Ostatak osoblja rekao je da je na terapijama i tablete za smirenje sam kasnije pronašao u šanku. Jedva je pod tim tabletama hodala po terasi, tanjiri su joj padali iz ruku pa sam je na njen nagovor ostavio u šanku, nek‘ radi.
Što se tiče priče o pepeljari, to je ona plastična što se gore otvara i koju je žena slučajno gurnula rukom, a ona je, vidim, sad od toga napravila dramu. Ali sad je sve gotovo – kaže Marin Dedić.
Muka mu je od recenzija koje dolaze za lokal. Anastasijina majka je, naime, u svom postu pozvala ljude da ostave recenzije pa i ako nikad nisu bili u Marineru.
Na stotine je poziva, bilo je i pritužbi na navodne bubašvabe. Dedić šalje službene dokumente o tome da lokal ima sve dozvole i zdravstveno-higijenske ateste.
Jutarnji list je zamolio PU Primorsko-goransku za izjavu o tome je li podneta prijava i šta se po njoj preduzelo, ali do objave teksta odgovor nema.
Dodaj komentar