Kažu da je čovek socijalno biće i da je prirodno da želimo da sklapamo prijateljstva, upoznajemo nove ljude, volimo, žalimo, praštamo, maštamo i patimo. Neki više maštaju, neki više pate, ali svi u nekom periodu života, pa makar i samo na trenutke, maštamo o toj pravoj osobi za nas. A kad se pojavi onda vrlo često patimo, ali to je već druga priča.
U poslednje vreme među svojim vršnjacima, mladima između 20 i 30 godina, sve češće čujem opasku da ne žele da ulaze u ozbiljne veze ( postoje i neozbiljne?!), da ne žele nikada da se udaju, ožene, imaju porodicu. Kada je sve to izgubilo smisao, plašimo li se vezivanja, neizvesne budućnosti ili nečeg trećeg?
PROČITAJTE JOŠ: Dejting scena u Novom Sadu (I): Gde je zapelo?
Prirodno je naravno da mladi ljudi žele zabavu, provod, žurke, da su skloni idealizaciji i bezbrižnosti. Ne kaže se džabe sve je lako kad si mlad. Najveća briga devojaka postalo je šta obući, koliko lajkova ima nova slika, slažu li se nokti uz novi ruž. Momci pak strogo vode računa o bicepsima i tricepsima, a sve više i o gelovima za kosu, tenu i depilaciji. Gledaju li mladi površno na stvari ili su to samo “one” godine? Ako jesu, prestaju li u 30 –im, i postaje li tada bitno imate li nekoga na koga se možete osloniti, ispričati mu kako ste proveli dan, pozvati u pola noći i radovati mu se posle posla.
Interesantno je da mladi generalno sve manje veruju. U pravu ljubav, u iskrenost, osmeh. Brakovi traju kraće nego svadbeno veselje, a na pomisao da ceo život provedu sa jednom osobom, mnogi se samo nasmeju i odmahnu rukom. Možda je brak daleko, ali i od ulaska u vezu mnogi se naježe. Ipak to zahteva određena odricanja, požrtvovanje, brigu o drugoj osobi, o njenim potrebama i željama. Jesmo li sebični, nezreli, nespremni da pustimo nekoga u svoj život? Možemo li sve sami?
Nemam vremena sada, šta će mi to da me neko ograničava, da nekome polažem račune i da se pravdam. Zvuči li vam poznato? Ovo su samo neki od razloga za bežanjem od vezivanja, i to glavom bez obzira. Kada je ljubav postala obaveza, teret, nešto za šta nemamo vreman? Otkad se ljubav planira? Kaže mi drugar juče neću ništa ozbiljno pre 30-e. Kažite, molim vas, kako se klikne na to dugme kad konačno hoćeš? Šta ako tada nema nikoga? Gde se to kupuju partneri?
Nisam sigurna da znam odgovore na ova pitanja. Možda je i lakše ne razmišljati. Maštati i idealizovati. Jer, jednom si mlad.
Dodaj komentar