Glavni akter prave herojske priče jeste jedan odlučan deda koji je pre pet godina, nakon što su mu se sin i snaja razveli, pokrenuo postupak o starateljstvu nad trojicom unuka. Bitku je tada dobio a danas je deda-roditelj ponosan na uspehe svojih „sinova“.
Naime, pre pet god Alena, Anesa i Amela napustila je majka. Otac tada nije imao uslove da brine o njima.
Zbog takvih okolnosti, život dece u jednom trenutku trebao je da se nastavi u Domu za decu bez roditeljskog staranja.
Tada je krenula borba Jusufa Mujića (67) iz Tuzle u Bosni i Hercegovini i njegove supruge za dečake.
– To je jedan veoma jak i težak udarac kada tako nešto čujete. Jedna naporna borba. Pola godine sam se borio da oni ostanu kod mene. Najmlađi je imao samo dve godine i kako ih dati u dom pored živog dede i babe. Ja sam ih uzeo u ruke i doveo svojoj kući -rekao je Jusug Mujić.
Nakon uspešnog završetka programa oko hraniteljstva, Centar za socijalni rad, brigu o deci dodelio je Jusufu i supruzi.
Iako briga o deci nije nimalo laka, Jusug ističe da za njega briga nije teška i da bi opet sve ponovio.
– Želja svakog dede jeste da mu unuci budu uspešni. Tu borbu nisam ni osetio, jer kad nešto želiš i hoćeš onda se to i savlada bez problema, mada bilo je i napornih trenutaka. Valja tri muškarca izgurati -dodao je Jusug Mujić za Jutjub kanal RTVSLON, prenosi Blic.
Unuci imaju velike snove
Najmlađi Amel imao je samo dve godine kada su brigu o njemu preuzeli baka i deka. Sada je drugi razred osnovne škole. Bavi se karateom i kako kaže, ima velike snove.
– Ja želim da budem policajac kad porastem jer je to posao gde se boriš protiv kriminalaca, a ja nisam kriminalac – rekao je Amel Mujić.
Karateom se takođe bavi i jedanaestogodišnji Anes. On u budućnosti želi da bude trener karatea.
– Nikakav drugi posao neću da imam. Želja mi je samo da budem trener – rekao je Anes.
Kontakt sa roditeljima retki
Roditelji ovih skromnih i dobrih dečaka, razveli su se, zvanično, prošle godine. Sud je starateljstvo dodelio dedi, uz povremene posete roditeljima.
Anes koji je sa pet godina doživeo tešku sudbinu, sada kada je odrastao shvatio je šta se zapravo desilo. Ipak, kontakt sa roditeljima nije čest.
– Imam njihov broj, ponekad se dopisujem sa ocem, nekada me i nazove pa pričamo. Imam i mamin broj ali sa njom se ne čujem, odgovorim samo kada mi pusti poruku. A to je jako retko – rekao je Anes.
Ipak, kao najstariji, Alen je od njih trojice najuspešniji karatista. Im preko 44 medalja sa raznih takmičenja.
Prvu medalju osvojio je sa deset godina. A svaku posvetio prvenstvno sebi.
– Cilj mi je bio da budem najbolji. Da bih imao bolju sliku sebe i da me ljudi gledaju drugačije – rekao je Alen za Jutjub kanal RTVSLON koji objašnjava da je kao najstariji, od početka svestan šta su deda i baba uradili za njega i braću.
„Bitno je da ih ne sekiramo“
Zbog njihove herojske pomoći njima, unuk kaže da nastoji da im niko od njih trojice ne pravi probleme.
– Prvo da ih ne sekiramo, jer su stari, a pomažem im i oko brige o mlađoj braći jer neko mora – objasnio je Alen.
Za ponosnog dedu, svaka medalja ali i dobra ocena u školi suze su radosnice za njega.
– Ja sam veoma ponosan, malo je to teško i opisati. Imam 67 godina i nadam se da sam učionio za njih koliko sam mogao – zaključio je Jusuf Mujić.
Dodaj komentar