„Dara iz Jasenovca“ rasplakala ljude na američkoj premijeri

Srpski kandidat za Oskara, film „Dara iz Jasenovca“ imao je svoju premijeru istovremeno u devet američkih gradova. U Čikagu, gradu sa najbrojnijom srpskom zajednicom, održana je jedna od projekcija, a film je na prisutne ostavio izrazito jak utisak.

Poslednjih dana podigla se prašina oko ovog filma, mogli su se čuti i kritike koje više liče na političke govore nego stručna mišljenja filmskih kritičara. Čini se, ipak, da ljudske emocije i dalje ne mogu da ukinu i zabrane.

Pored svih mera zbog koronavirusa, ograničenja mesta, temperature od minus 13, ljudi su se pojavili u Čikagu i njih tridesetak je imalo prilike da se susretne ekranizacijom jedne od najvećih nesreća kroz koje je srpski narod prošao i nastavio dalje.

U čikaškom Lendmark centru nisu svi gledaoci na svojim sedištima dočekali kraj dvočasovne projekcije i potresne istinite priče iz zloglasnog logora Nezavisne Države Hrvatske. Neki su u suzama napustili salu, jednostavno nisu izdržali teror koji je dolazio sa ekrana.

Utisak koji je film režiseraPredraga Gage Antonijevića ostavio na publiku najbolje se mogao videti kada su se popalila svetla. Jedni su obamrli sedeli na svojim mestima, drugi žurno, sa maramicama i maskama u rukama, žurili ka izlazu, dok većina nije bila u stanju da da bilo kakav komentar.

Slavica Petrović, direktorka Srpskog filmskog festivala Čikago je smogla snage da prokomentariše:

-Izuzetno mi je teško, film je toliko potresan da je posle njega teško bilo šta reći. Ipak, dobro je da je konačno snimljen i da ljudi imaju priliku da ga vide, a oni koji do sada nisu znali da se upoznaju sa onim što su preživeli Srbi u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima – rekla je Slavica Petrović.

Ona je prokomentarisala i kritike koje su se pojavile u pojedinim američkim medijima, poput “Varajetija” i “Los Anđeles Tajmsa”.

– Kada sam videla te kritike prvo što sam pomislila jeste da ti ljudi nisu videli film, a drugo da ne znaju ništa o istoriji. Očigledno je da su u pitanju nečiji interesi, jer jezik kojim su pisane te recenzije nije jezik filmske kritike, već jezik politike. Bojim se da film neće daleko dogurati u trci za Oskara, ali je sigurno da će ostaviti trag i biti svedočanstvo koje će pomoći da se neke stvari otrgnu od zaborava i zauvek pamte – ističe Petrovićeva.

Dejan Cvetković ne deli njeno mišljenje kada su u pitanju šanse “Dare iz Jasenovca” za prestižnu nagradu.

– Mislim da je film odličan, da baca svjetlo na istorijske događaje o kojima je svijet malo toga znao. U tom smislu je nešto novo i ja se nadam da još ima ljudi kojima će istina zaparati uši i oči i na koje će ‘Dara’ ostaviti veliki utisak. Jasenovac je najstrašnija srpska riječ i najveći srpski grad posle Beograda, i ma koliko to bilo teško, svaki Srbin bi bar jednom dnevno trebao da pomisli na to zlo sa kojim su se naši sunarodnici i preci tamo suočili, jer to zlo niti je nestalo niti spava zimskim snom – pod utiskom je bio Cvetković.

Američkom filmskom kritičaru koji je film okararakterisao kao “srpsku nacionalističku propagandu”, Cvetković poručuje:

– Složiću se ako je po tom istom principu ‘Šindlerova lista’ ili ‘Pijanista’ jevrejska propaganda. Istina ne može biti propaganda, ona ne spada u političke kategorije, već je jedna i nepobitna. Može samo da vam se sviđa ili ne, ali ne možete da je osporite – konstatuje sagovornik Antonija Kovačevića, urednika Serbian Tajmsa.

Za očekivati je da će narednih dana znatno veći broj naših ljudi koji žive u Americi biti u prilici da pogleda “Daru iz Jasenovca”. Pored Čikaga, film se nalazi na bioskopskom repertoaru u Dalasu, Finiksu, Milvokiju, Majamiju, Hjustonu, Atrlanti, Denveru i Vest Palm Biču.