Skloni smo da pljujemo, vređamo, kritikujemo, pretimo ljudima oko sebe. Oni koji pokazuju da su potpuno nezainteresovani za ono što imamo da kažemo – ti su najgori. U ovom slučaju to su tinejdžeri, njih zaista ne dotiče to šta vi mislite. Zato vas čudno gledaju kada im u busu držite slovo o pristojnosti i tome kako se „nekada znao red i šta su te učili otac i majka“.
Istina je, neće da vam oslobode mesto. Neki su spremni i da vas opsuju jer vas ne poštuju. Na časovima slušaju muziku preko telefona, ne poštuju profesore. Ne poštuju državu, drugare, roditelje,…i znate šta je najgore u svemu? Ne poštuju deca sama sebe. Tu je koren vaše frustracije što mlad i prav sedi dok vi stojite. Ko ih je učio samopoštovanju?
Jeste li se ikada zapitali koliko dugo u našoj državi, gradu, selu, školi, ulici, u prodavnici, autobusu niko ne ukazuje poštovanje tim mladim ljudima kojima brada tek što je nikla? Kad kažem koliko, mislim na godine, izvesno i decenije?
Prva spona, temelj, vetar u leđa – roditelji.
Sve češće čujem na ulici mame koje u nastupima besa psuju svoju malu decu. Prete im uz psovke- „Ako se još jednom popneš tamo je*aću ti sve po spisku debilu jedan.“
Druga spona, socijalizacija – vrtić.
Tuži druga ako te udari ili ti kaže nešto ružno. Tuži ga vaspitačici. Nije dobro decu od malih nogu učiti civilizovanom rešavanju konflikata, razgovoru, ostalim mehanizmima. Najbolje je učiti ih da cinkare, tužakaju i da neko drugi umesto njih rešava problem od malih nogu.
Treća spona, edukacija – škola.
Hvala izuzecima, divnim profesorima, nastavicima i vaspitačima koje sam imala prilike da upoznam u životu. Oni su jedine osobe koje sprečavaju potpuno urušavanje prosvete.
S druge strane, čak i ukoliko se radi o pojedincima, nedopustivo je da nastavnik učeniku kaže: glup si, bićeš propalica, ćuti, debilu jedan, pacove. A dešava se. Tako ga poštuje? Nek svoju mamu tako poštuje.
Četvrta spona, ulica, televizija, društvene mreže – društvo.
Od kad razviju motoriku i počnu da razumeju, slušaju o tome kako s njima nešto nije u redu. Kritika, odsustvo empatije, pretnje, psovke. Oni su obeleženi, nevaspitani, bez motiva, etike, poštovanja, ljubavi, NORMALNIH vrednosti. Na osnovu toga prave sliku o sebi. Znači go su ….. ne valjaju vam ni za šta, ali vam je ok da im popujete.
I da se vratim na prvu tačku, roditelje. Krivi su što ih nisu tukli, što su ih razmazili, što su im sve obezbedili, što ih štite, što se ne bave njima. Mogli biste da prestanete s tim opštim mestima. Poznajem predivne mame i tate s dobrom decom. Sigurna sam da ni njima ne ukazujete poštovanje. Navikli ste da vičete, da budete ljuti. Čvrsto ste rešili da i one dobre pretvorite u ove što ne ustaju. Svaka vam čast.
Dodaj komentar