Kako je cvećar iz Niša stigao do kuvajtske kraljevske palate

“Jednostavno me je pitao, opisujući moj budući posao kao posao u opuštenoj atmosferi, sa finim ljudima iz aristokratskog sloja jedne zemlje, da li bih se pridružio njegovom timu”, tako počinje svoju priču Nišlija Nebojša Filipović.

Putem Instagram naloga njegove cvećare zapazili su ga u Kuvajtu, gde sada pravi aranžmane za kraljevu palatu, kuću i vladine zgrade, piše Milica Jovanović za portal Južne vesti.

Preko Instagrama do palate

Master florist Ben Salden i Nebojša Filipović bili su prijatelji na društvenim mrežama mnogo pre nego što su postali u realnom životu. Pre nešto manje od godinu dana, Kuvajćanin je shvatio da želi Nišliju za saradnika i kontaktirao ga.

Posle nekoliko dana razmišljanja, odgovorio sam pozitivno da dođem na 10 dana u Kuvajt. Kuvajt? Tako nešto stvarno nisam očekivao, samo sam znao gde je i da je mnogo toplo – počinje svoju neobičnu priču Filipović.

U maju je prvi put sleteo na mali aerodrom u Kuvajtu, a prvi utisak bila je vrelina. Kasnije je, kaže, shvatio da vrelina u maju nije ništa na onu u julu ili avgustu. Sa druge strane, iz profesionalog ugla, to je bio “pravi cvećarski raj”.

Prvo sam poželeo da vidim radionicu i hladnjaču za cveće. Prvi utisak mi je bio da sam ovoliko cveća viđao samo u veleprodaji, a sada mi je sve dostupno za rad, i sve mi je dozvoljeno sa minimumom ograničenja, pravi cvećarski raj. Kuvajćani vole cveće, a i dovoljno novca imaju da ih ništa ne sprečava da kupe onoliko cveća koliko im treba – rekao je Nišlija.

I dok Kuvajćani vole jake boje, poput narandžaste, žute, pink i ljubičaste, cvećari se trude da unesu malo nežnosti u aranžmane, pa tako često kombinuju boju kajsije, burgundi i nežno roze.

Ukrašavanje muških i ženskih aristokratskih svadbi i kraljeve palate

Verovatno jedina sličnost između Srbije i Kuvajta je naziv zvanične valute, s tim što je drastična razlika u vrednosti (jedan kuvajtski dinar je više od 350 srpskih). Od državnog uređenja, preko bogatstva, pa do običaja, razlike su velike.

Ustavna monarhija smeštena na obali Persijskog zaliva obiluje naftom, ali zato vode gotovo da uopšte nema. Pustinja u kojoj se nalazi u enciklopediji Britanika opisana je kao jedna od najnegostoljubivijih na svetu – letnje temperature redovno prelaze 50 stepeni.

Koliko se razlikuju običaji najbolje govori Filipovićeva rečenica da je aranžirao mnoga aristokratska ženska i muška venčanja. Ona se organizuju ili u hotelima ili u “divanijama” – kućama posebno izgrađenim za svadbe i veridbe.

Na ženskim se okupljaju pored mlade njene drugarice i rođake, a na muškim mladoženja i njegovi prijatelji i rođaci. Venčanje se završava tradicionalnim spajanjem dve svadbe u zajedničko veselje. Na tradicionalnijim svadbama žene su pokrivene i veselja se ne spajaju, nego mladenci sami idu u svoj novi dom. Čak i kada su pokrivene, žene i te kako pokazuju svoju ženstvenosti, na neki tajanstven i romantičan način – priča Filipović.

Aranžmani koje pravi drastično se razlikuju po veličini – od manjih stonih varijanti, do čitavih zidova koji se prekrivaju cvećem. Sem važnih događaja, Filipović ulepšava i kraljevu palatu, kuću i vladine zgrade, ali kaže da mu je fotografije odatle zabranjeno da objavljuje.

Iz veleprodaje u oazu raskoši

A sve je počelo u veleprodaji, gde je Filipović otpočeo “druženje” sa biljkama.

Posle nekoliko godina rada upoznao sam, tada, moju buduću suprugu, koja je radila u jednoj cvećarskoj radnji. Da ne patetišem o tome da je to bila ljubav na prvi pogled, ali nekako tako se desilo da pored nje, zavolim i rad sa cvećem, aranžiranje, ručnim radom stvarati prirodu u malom, manje botaničke imitacije prirode – kaže ovaj cvećar.

Sa godinama je napredovao, sticao iskustvo, koje je porodičnoj cvećari Filipovića, smeštenoj prekoputa Kuće za venčanja u Nišu, donelo popularnost na društvenim mrežama, a onda i poziv u zemlju o kojoj ovdašnji mediji pišu kao o oazi raskoši.

Ipak, provlači se i druga strana novčića. Naime, domaće stanovništvo čini manjinu, ali bogatu manjinu u ovoj zemlji. Sa druge strane su došljaci iz azijskih zemalja, za koje sajt o putovanjima Daljina piše da su na rubu egzistencije.