Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore izveštavao je da ogroman kredit i iznenadne rastuće investicije mogu postati ozbiljan problem za malu zemlju u trenutku kada ne bude mogla da vraća dugove.
Prema njihovim rečima, svaki državljanin Crne Gore kineskoj kompaniji duguje više od 1000 evra za izgradnju auto-puta. Ukoliko Crna Gora ne uspe da vrati dug, postoji šansa da će kao i Šri Lanka, morati da ustupi neke od najvrednijih resursa, pa i teritoriju prenosi Centar.
Na kineski dug i rastući uticaj Kine u Crnoj Gori upozoravale su Evropska unija i međunarodne organizacije.
Kolumnu Christiane Kühl novinarke Merkura, koja izvještava o politici i ekonomiji i o odnosima Evrope sa Kinom objavljenu na sajtu Vijesti.me prenosimo u celosti.
Protivnici su ga nazvali „put u nidgdje“, bivša vlada ga je vidjela kao važan infrastrukturni projekat: autoput izgrađen uz kinesku pomoć kroz neprohodan teren u Crnoj Gori. Izgradnja kroz planine Balkana se rasteže, ali uprkos tome sada treba vraćati kredit kineskoj banci u iznosu od 832 miliona eura za jednu dionicu dugu 41 km. Ali CG je u problemu jer to ne može. I tako se ulazi u priču koja je primjer za dilemu EU na Z. Balkanu.
Nova vlada CG na proljeće je zatražila od EU pomoć u isplati kredita, koji je dogovorila prethodna. Ali Brisel je odbio. U telefonskom razgovoru predsjednika Si Đinpinga i njegovog kolege M. Đukanovića, Kina je najavila da će se otplata odložiti do kraja 2022. Đukanović je, još dok je bio premijer, progurao ovaj projekt. Želio je da izgradi autoput dug 180 km od Bara na Jadranu do Boljara na granici sa Srbijom. Odatle autoput treba da nastavi do Beograda. Projekat izgradnje dijela ovog autoputa, o kome se sada diskutuje, započet je 2014. a realizuje ga China Road and Bridge Corporation dok je kineska Export-Import banka, u državnom vlasništvu, obezbijedila 85% finansiranja.
Evropska unija se nije smatrala nadležnom za kredit – kao ni za dugove zemalja kandidata poput CG prema trećim zemljama. Brisel je Podgorici samo obećao nastavak saradnje i opštu finansijsku podršku – bez detalja. No sada su zapadne kreditne institucije izgleda uskočile u ring. Ministar finansija M. Spajić rekao je 9. jula za Balkan News na engleskom jeziku da je CG postigla sporazum sa dvije banke iz SAD i finansijskim institutom iz Francuske o reprogramu duga. Kredit će biti konvertovan iz US dolara u eure, a kamate će biti smanjene sa 2 na 0,8%. Prije toga je ministar ekonomije J. Milatović Reutersu pričao kako će dil „sa evropskim i američkim bankama“ biti napravljen za samo nekoliko nedjelja. Dvojica ministara još nisu navela imena banaka – još ništa nije zvanično. Pretvaranjem u eure smanjio bi se valutni rizik, a niža kamatna stopa smanjila bi troškove države.
Crna Gora: Dilema za EU zbog projekata Kine na Zapadnom Balkanu
Ako zapadne banke preuzmu stvar sada u svoje ruke, Brisel može duboko odahnuti. Jer situacija je dovela EU u nedoumicu. S jedne strane, Brisel ne želi da šalje lažne podsticaje za uzimanje kredita – niti da promoviše projekte za koje se smatra da su pogrešni. S druge strane, EU mora biti zainteresovana za pozitivni imidž u regionu u kojem Rusija i Kina takođe teže jačem uticaju. Na kraju, radi se o pitanju: principi ili realpolitika? Posljednjih nedjelja bilo je nagovještaja da je Brisel pregovarao sa njemačkom KfW, francuskim državnim razvojnim bankama i italijanskim državnim kreditorom CDP o pronalaženju rješenja za CG.
„Pregovori o reprogramu pokazuju da su EU potrebna fleksibilna rješenja kako bi se suprotstavila kineskom prisustvu na Balkanu“, komentarisao je situaciju Mercator Institut for China Studies (Merics) u Berlinu. Angažman u projektu koji je sama EU proglasila suvišnim i štetnim po životnu sredinu već tokom faze planiranja „značilo bi da EU odstupa od sopstvenih normi“. Međutim, EU se mora suočiti sa „lažnom opštom percepcijom da zaostaje za Pekingom u smislu podrške i posvećenosti regionu“. Zvuči komplikovano. A i jeste. „Kina prije svega koristi prostore u kojima je EU odsutna“, rekao je analitičar Mericsa J. Mardel. To uključuje upravo „izgradnju autoputeva za koje su S. Makedonija i CG bezuspešno konkurisale za novac kod evropskih partnera“. Poslije odbijanja iz Brisela, okrenuli su se Kini. Zapadni Balkan ostaje periferna zona Evrope, koja je sve više na meti eksternih sila, kaže Mardel. „A njihovi interesi se ne podudaraju uvijek sa interesima EU.“ Pored Kine, ovo se odnosi i na Rusiju, koja je takođe veoma aktivna u regionu.
Crna Gora: Visoko zaduženje zbog gradnje autoputa sa Kinom
Kao i nekoliko susjednih zemalja, CG vodi pregovore o pridruživanju EU. Mala zemlja je članica NATO od 2017. Ima samo oko 680.000 stanovnika i poznata je po spektakularnom planinskom pejzažu i krševitoj obali. Fotografije sa gradilišta autoputa prikazuju visoke mostove preko dubokih dolina u kojima se nalaze bijele barake za smještaj kineskih radnika.
Kredit za projekat autoputa izazvao je ogroman rast dugova CG. Zbog korona-krize, ekonomija zemlje, koja je pod velikim uticajem turizma, pala je za 15% u 2020. Prema nedavnoj studiji ECFR, spoljni dug CG iznosio je 91,6% BDP u 2020. Na Kinu otpada 16,7% ovog duga, a 51,6% na euroobveznice. EU je i dalje najveći kreditor CG – a ne Narodna Republika.
Kina: infrastrukturni projekti za kandidate za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu
Kina vidi Z. Balkan, koji osim CG uključuje i S. Makedoniju, Srbiju, Albaniju, BiH i Kosovo kao ciljni region za svoj Novi put svile. Peking je uložio milijarde u region, uglavnom u Srbiju, kroz zajmove sa niskim kamatama: u infrastrukturu i energetiku. Kina takođe prodaje vakcinu protiv korone u regionu – CG je čak dobila velike količine vakcine kao donaciju iz Pekinga. Ako Kina, poput Rusije, poveća svoj uticaj u ovim zemljama, to bi moglo zakomplikovati širenje EU na Istok.
A situacija je ionako komplikovana. Mnoge zemlje-kandidati za EU imaju problema sa nedostatkom transparentnosti te korupcijom: Crna Gora takođe. Premijer Z. Krivokapić, koji je na funkciji od decembra, rekao je u intervjuu za Reuters da je njegov najveći izazov uspostaviti vladavinu prava u CG, koja već dugi niz godina stenje u zagrljaju kriminalaca i pod korupcijom. „U CG postoji međunarodni organizovani kriminal. Mi, kao mala država, ne možemo sami da riješimo ovaj problem“, rekao je Krivokapić. Ova izjava je zapravo otvorena pozivnica Briselu da se direktno uključi. Prema riječima ovog bivšeg profesora mašinstva, CG se prvi put poslije decenija razvoja u nalazi u demokratskoj tranziciji – ka evroatlantskoj budućnosti, po uzoru na Luksemburg.
Kina: Prvi problemi sa imidžom zbog kritika projekta Put svile
Istovremeno, imidž Kine u regionu dobija prve napukline. Neki od projekata Novi put svile kasne – uključujući i autoput u CG. Projektna kompanija to opravdava izuzetno teškim geografskim uslovima, što je možda i tačno. Takođe se kritikuju nedostatak ekoloških standarda kao i legalnost pojedinih projekata Puta svile, na primjer u Srbiji. Crna Gora je takođe u martu pokrenula istragu zbog korporacije u vezi sa China Road and Bridge Corporation. Navodi se da je izgradnja autoputa prouzrokovala ekološku štetu u dolini rijeke Tare, koja je pod zaštitom Uneskoa.
U međuvremenu, u decembru 2020, EU je napravila investicioni plan za Z. Balkan koji predviđa dobrih 582 miliona eura za infrastrukturne projekte, uključujući 130 miliona eura kao bespovratna sredstva. Projekti koji se tako finansiraju uključuju i planiranu željezničku prugu u CG. Međutim, ukupan iznos investicionog plana EU za čitav Z. Balkan daleko je ispod iznosa kineskog kredita za samo 41 km autoputa u Crnoj Gori, što još jednom ilustruje ogromne dimenzije kineskog projekta Novi put svile. Razumljivo je da to izaziva tešku glavobolju u Briselu.
Dodaj komentar