Mira Krstić je 13. novembra 2018. godine u beogradskom porodilištu na svet donela žive i zdrave četvorke, a cela Srbija se danima divila hrabroj majci iz Subotice koja je, trudeći se da sinu Vasiliju (11), u to vreme jedincu, obezbedi društvance u kući, batu ili seku, a obezbedila mu je ozbiljnu ekipu.
Tri i po godine kasnije, Melanija, Dimitrije, Božidar i Zaharije, kako se zovu jedine srpske četvorke u poslednjih 10 godina, porasli su veliki i ne liče na one mrvice koje su zbog male težine morale da provedu 2,5 meseca u Institutu za majku i dete. Na radost majke Mire i oca Mladena njihovo detinjstvo protiče kako se samo poželeti može.
– Deca su super, rastu, a ja sam ponosna i srećna što je sve ovako ispalo. Ljudi u Subotici nas stalno zaustavljaju, pitaju raznorazna pitanja, pa traže da ih slikaju, prava smo gradska atrakcija, kaže za „Serbian Times“ Mira Krstić.
A najčešća pitanja koje joj postavljaju sugrađani su upravo kako uspeva da vodi brigu o četvoro mališana, plus o petom detetu, sinu koji je već pubertetlija.
– Kad voliš decu onda ništa nije teško. U početku smo imali pomoć baka, sada svu brigu vodim ja, pošto je suprug od jutra do sutra na poslu, pa ga se deca baš užele i to nam teško pada, ali idemo dalje. Ujutru odlazimo u vrtić, onda prodavnica, pijaca, pa kući da se spremi ručak. Kad je lepo vreme zna se – idemo da se igramo u parkić, kada je zima kao ovo sad, onda ostajemo u kući. Kod lekara, u šoping… sve sama sa njima. Možda ne verujete, ali u poslednje vreme stignem i da se posvetim sebi, da odem na trening ili da se vidim sa prijateljicama a da moja porodica ne trpi.
Mira i Mladen su četvorke dobili putem vantelesne oplodnje, posle 7 godina borbe da prirodnim putem dobiju drugo dete i Vasiliju podare brata ili sestru.
– Vasilijeva želja da ima batu ili seku nam je slamala srce ali i dala snagu da se na kraju odlučimo za vantelesnu oplodnju. Svi testovi su govorili da je sa nama sve u redu, ali prosto nije išlo, mada bih ja to nazvala sudbinom. Oplodnja je uspela iz prve, ubacili su mi 3 embriona, posle mesec dana jedan se podelio u jednojajčane, i tako smo dobili 4 bebe.
– Prvo je to bio šok za nas dvoje, pa i ostale. Kad su nam rekli mislili smo da je neka greska, ali nije bila! Trudnoća mi nije teško pala, kao da sam nosila jednu bebu, ali zbog njih četvoro u stomaku lekari su je ocenili kao rizičnu, tako da sam morala da je održavam u Beogradu. Porodila sam se hitnim carskim, bebe su došle u 26. nedelji i bili su veoma mali, 800g, 860, 1000g i 1100g, mrvice. Odmah su prebačeni na Institut gde su bez mene proveli sledeća 2,5 meseca.
Bila su to za Miru i njenog supruga 2,5 meseca bola, brige, iščekivanja, ali se na kraju sve dobro završilo.
– Oni su se pokazali kao pravi borci, DIVOVI! Izašli su iz bolnice bez dijagnoze, živi, pravi. Naš sin Vasilije je bio toliko srećan kada su došli kući da je naučio i da ih povija i da ih hrani, pomagao je i dan danas pomaže, kad god ima vremena između škole i treninga, kaže ponosna majka.
Da li ponekad, zbog velike sličnosti, ima problema da razlikuje decu…
– Uh, ponekad se i ja zbunim, iako sam ima majka. Bilo je situacija kada noću nismo spavali i nismo znali koje dete smo nahranili, pa je tako neko dobio obrok više, a neko ni jedan (smeh). Onda smo krenuli da vodimo evidenciju u svesku, da nam se ne bi dešavale greške. Ali i dan danas mi se dešava da, npr. dozivam Zaharija, a on sedi pored mene i kaže: “Molim, mama, tu sam.” Izgledom dosta liče ali karakteri su različiti. Imamo jednu dobricu Dimitrija, mazu Melaniju, i dva nestaška, Božidara i Zaharija, koji su jednojajčani blizanci. Jako se vole, vezani su, brane jedni druge kada ih grdim, ali znaju se i međusobno potući, posvađati. U ovom periodu su jako smešni, interesantni, sve u svemu nikada nam nije dosadno. Zanimljivo je, po malo i teško, biti mama četvorkama i pubertetliji.
Mira priznaje da ju je ponekad sramota kada krene u kupovinu sa decom.
– Kad im kupujemo obuću i odeću sve uzimamo puta 4, a znamo dobro kako ljudi žive u ovo ludo vreme, neki nemaju ni za hleba. A ima žena pa ne mogu da se ostvare kao majka. I zbog njih mi je krivo. Ali im svima poručujem da se bore, da pokušavaju, da se nikad ne predaju. Mi smo zahvalni bogu na svemu, kada su nam deca zdrava to nam je dovoljno za sreću, ne brinemo sve dok smo sposobni za rad.
Mira dodaje da je još uvek na porodiljskom, i ne veruje da će u skorije vreme moći da radi.
– Nažalost, naše firme ne trpe bolovanja, ja sam dobila otkaz kada sam u bivšoj firmi rekla da idem na vantelesnu oplodnju. Posle sam ih tužila, pa su me vratili na posao…
Za kraj je otkrila da li bi, da može da se vrati unazad, izabrala da opet bude majka četvorki?
– Jaooo, teško pitanje… (smeh) Ali ipak, da mogu da biram, ništa ne bih menjala…
Dodaj komentar