Glavni ćaci i student koji želi da uči, Miloš Pavlović, pohvalio se desetkom u indeksu na društvenim mrežama uz objašnjenje da je “presrećan za ozbiljan uložen trud”.
Ubrzo je ministar za javna ulaganja Darko Glišić, na televiziji Informer, iskoristio je priliku da “objasni narodu” da je to najteži ispit na Medicinskom fakultetu, da je profesor kod koga je polagao Pavlović “blokader” i da mu se od besa tresla ruka što je morao da mu upište desetiku. A, sada se vraćamo u realnost o ispitu i njegovoj težini.
Miloš Pavlović položio je predmet „Medicinska statistika i informatika“ koji nosi 3 ESPB boda. Za one koji nisu upoznati, ispiti koji nose niži broj bodova, tačnije ispod standardnih jednosemstralnih ispita koji uglavnom nose 6 poena (ili više zavisno od težine i obima gradiva) smatraju se „lakšim“ ili su neretko izborni predmeti. Dakle, predmet Medicinska statistika i informatika nikako ne spadaju u kategoriju ispita kao što je anatomija koji decenijama važi za najteži ispit na Medicinskom fakultetu.
Primera radi ispit iz anatomije nosi 22 ESPB boda.
I sami studenti sa Medicinskog fakulteta na društvenim mrežama su pisali da se ispit ne polaže usmeno i da sve što je ministar Glišić izgovorio na Informeru je… pa, laž.
Kako se računaju ESPB bodovi
ESPB bodovi se računaju na osnovu ukupne težine rada koji student treba da uloži u određeni kurs ili predmet. To uključuje vreme koje student provodi na predavanjima i ispunjavajući druge akademske aktivnosti.
Na primer, jedan ESPB bod obično predstavlja oko 25–30 sati rada studenta, uključujući predavanja, seminarske radove, vežbe i učenje za ispit. Suštinski, to izgleda ovako:
Predmet nosi npr. 7 ESPB bodova = (25–30 sati rada) x 7 = 175–210 sati rada (predavanja, vežbi, učenja tog predmeta) tokom tog semestra.
ESPB bodovi se dodeljuju za svaki kurs ili predmet, a ukupan broj bodova koji student treba da sakupi zavisi od programa i stepena studija. Na primer, osnovne studije u Evropi obično zahtevaju 180–240 ESPB bodova, dok master studije zahtevaju 60–120 ESPB bodova.
Važno je napomenuti da ESPB bodovi ne znače samo broj sati koje student provede učeći, već se uzimaju u obzir i drugi faktori, poput težine gradiva, složenosti radnih zadataka i nivoa znanja i veština koji je studentima neophodan kako bi razumeli predmet. Dakle, na osnovu broja bodova koji predmet nosi možete pretpostaviti koliko je određeni ispit težak za spremanje.
Izvor: Nova.rs
Omiljeni SNS biznismen i vođa ćacija dobio novu tezgu – čistiće Novi Sad metlom od 250 miliona
Dodaj komentar