Pre nekoliko dana do naše redakcije stigla je fotografija sa Tvitera u kojoj izvesni Bane govori da je sve spakovao u dva kofera i zauvek napustio Srbiju. „Moja deca će rasti u nekoj boljoj sredini“, pisalo je, ništa neobično, danas su takve vesti sve češće, ali na mene pade zadatak da priču istražim. Neslavan zadatak, ispostaviće se.
Tviter nisam koristila brat bratu deceniju celu, do priča sam uglavnom dolazila kroz razgovor sa ljudima uživo, osluškujući njihove realne probleme, ali što da ne, napisah Banetu poruku. Preko Tvitera, kako drugačije. Je li istina to što Tviter zajednica kaže da je Bane bio student generacije u Čačku, i da je poneo brojna priznanja iz matematike.
Istina je, odgovori on, a meni osta da ga zamolim da mi da više informacija o tome koji je fakultet završio, kakve uspehe postigao i koji su prelomni momenti bili zbog kojih je odlučio da odustane od svoje zemlje.
Odgovoriće mi, kaže, u pauzi od dva posla koji radi.
Nema problema, nije jedini kojeg znam da je trbuhom za kruhom krenuo od kuće pa, daleko od svoje zemlje i porodice, sada radi po dva posla.
Želi da ostane anoniman, i to je u redu, ni prvi ni poslednji sagovornik koji želi nešto da kaže, ali nema želju da se njegovo ime provlači po medijima.
Bane je odgovorio, ja sam, kako sam kaže, delimično njegove odgovore prenela, ne proverivši očigledno informacije dovoljno dobro, što se inače ne radi u novinarstvu, jasno.
Ali ako vam neko kaže da je prelomna tačka za odlazak iz zemlje bila ta kada je „sa devojkom koja mu se dopala izašao na piće pa jedva zajedno skupio za račun“, da ga je „potresla slika iz jedne beogradske klinike u kojoj je bio i način na koji se ophode prema onima kojima je pomoć najpotrebnija“, tu detektivsku crtu, ako ste čovek, ostavite malo po strani, a u vama proradi empatija prema svima onim mladim ljudima koji, da, jedva skupe za izlazak u grad i koji se, da, nagledaju svega u našim bolnicama.
Pa odu u Nemačku, u Australiju, na Maltu… Kao Bane.
Bane iz moje priče bio je student generacije sa prosečnom ocenom 9.66 i 10.0 na masteru i učestvovao je na svetskom takmičenju iz matematike u Šangaju 2015. Za svaki projekat, koji je za dobrobit njegove zemlje, morao je da traži sredstva i korak po korak – Bane je shvatio da za njega ovde budućnosti nema.
Pa još dodao da je njegova sudbina sudbina mnogih mladih u našoj zemlji.
Jeste Bane, baš takva sa kakvom si ti odlučio da se našališ. Odlaze nam, baš kao što smo mi u redakciji pomislili, a i mnogi korisnici Tvitera, ( ne bih da krivicu potpuno preuzmem sama :)) „zlatne medalje“, mladi i stručni, svaki dan čitamo o njima.
Ne znam da li je Branislav Cvenić, ako sam se ovoga puta dobro informisala, bio student generacije, da li je osvojio neka priznanja, ali znam da će se narednih dana o njemu pričati Tviter zajednica kao o momku koji je uspeo da prevari jednu novinarku i redakciju jednog portala.
Da je naša zemlja uređena kao Malta „u kojoj možeš da spavaš na klupi kao nekad u bivšoj Jugi“, Branislav Cvenić bi možda mogao da dobije krivičnu prijavu.
Ali nije, pa će Branislav Cvenić od mene, novinarke Luftike dobiti zlatnu medalju za dobru šalu. Ali ne i za ljudskost i džentlmenstvo 🙂
Dodaj komentar