Na današnji dan 1941. godine bombardovan je Beograd u rano jutro i na pravoslavni Uskrs. Napad je izvela tadašnja Nemačka, odnosno sile Trećeg rajha, bez ikakvog prethodnog upozorenja.
Grad Beograd preživeo je veliko stradanje, na hiljade ljudi je poginulo.
Ovaj datum se u Srbiji tradicionalno obeležava u znak sećanja na žrtve. Međutim, ove godine dogodilo se nešto, u najmanju ruku, neobično.
Naime, baš ovog jutra su na beogradskim mostovima i trgovima sijale su boje nemačke zastave, u znak solidarnosti sa tamošnjim žrtvama koronavirusa.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić „pohvalio se“ na društvenim mrežama Beogradom koji svetli u bojama Nemačke, veče uoči 6. aprila.
Ovakvim nepromišljenim postupkom Vesić je razljutio brojne građane, koji su uvređeni i razočarani ostavljali svoje komentare.
– Sramota. Ovo je čisto gaženje po grobovima stradalih ljudi. Da li imaš čast i obraz – jedan je od komentara.
– Strašno. A i Šreder na godišnjicu bombardovanja. Simbolika je čudo – napisao je još jedan pratilac.
Vesiću je bila skrenuta pažnja na ono što je uradio, pa je danas brže-bolje objavio i ovaj post. Sada u Beogradu sijaju boje Srbije, u znak sećanja na žrtve šestoaprilskog bombardovanja.
Ovaj Vesićev „peh“ nije promakao Feđi Dimoviću, jednom od članova poznatog benda „Beogradski sindikat“, koji je statusom na Facebook-u prozvao zamenika gradonačelnika i one koji su učestvovovali u osvetljavanju Beograda bojama zastave pod kojom su istog dana 1941. godine mnogi Beograđani poginuli.
– Za retarde koji su sinoć istakli nemačke zastave po Beogradu – piše u uvodu objave kojom Feđa podseća na sve pojedinosti jednog od najstrašnijih događaja u istoriji Beograda.
Za četiri dana, koliko je bombardovanje trajalo, upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi. Stradalo je skoro 3000 ljudi, mada prema nekim procenima taj broj doseže i 4000. Srušeno je 627 zgrada, a 8.430 je oštećeno.
Potpuno je uništena zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Izgorelo je 350 hiljada knjiga, među kojima i stari srpski rukopisi iz Srednjeg veka, neprocenjive vrednosti.
O ovom velikom zločinu svedočio je Živojin Perić, profesor Pravnog fakulteta.
– Biblioteka je gorela celu noć između 6. i 7. aprila i mi smo to posmatrali iz svoje kuće. Prizor je bio veličanstven i strašan. Veličanstven po prostranstvu sjaja i hiljadama hiljada vatrenih zvezda koje su prekrile nebo. Strašan, jer je značio iščeznuće jedne vekovne narodne tekovine, u osnovi nezamenljive, jer mnogi i mnogi primerci do knjiga kao i većina istorijskih spomenika, koje je biblioteka sadržavala, nikada više neće biti predmet čitanja i razmatranja vrednih čitalaca Biblioteke – reči su profesora Perića.
Goran Vesić se nije oglašavao povodom ove za mnoge, vrlo neprijatne situacije.
Fedja, hvala na tekstu koji nas je podsetio na strahote koje su Beograđani doživeli jer to ne sme da se zaboravi. A o zameniku gradonačelnika Beograda i njegovim ispadima ne treba trošiti reči.