Bibliotekari Srbije pokrenuli peticiju protiv naplate iznajmljivanja knjiga

Peticiju Bibliotekarskog društva Srbije (BDS), da se odloži stupanje na snagu naplata srpskim bibliotekama po 15 dinara po svakom delu koje pozajme, potpisalo je do sada skoro četiri hiljade građana.

Od 1. januara 2025. trebalo bi da krene naplata srpskim bibliotekama po 15 dinara po svakom delu koje je pozajmila, da bi ta svota bila prosleđena autorima, na šta se pobunilo Bibliotekarsko društvo Srbije. Zatražili su od premijera Miloša Vučevića da problem reši pametnije, shodno praksi Hrvatske ili Slovenije, koje autore namiruju iz državne kase.

Predstavnici 530 javnih biblioteka po Srbiji nemaju ništa protiv toga da pisci dobiju to što im sleduje, ali smatraju neumesnim da ovo biva preko njihove grbače, piše Radar. Jer, em te ustanove ne raspolažu sopstvenim sredstvima, em sve ne naplaćuju članarinu, em će svota na ime tarife biti u visini kompletnih rashoda, ili pak polovine sume koju odobrava država za otkup novih knjiga.

„Neke biblioteke takvim budžetima i ne raspolažu, već dobijaju ono što dobiju od Ministarstva“, naglasila je za Radar Jelena Glišović, predsednica pomenutog Društva.

Peticija za odlaganje naplate

Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS), reprezentativno i najveće udruženje u kulturi, objavilo je onlajn peticiju za odlaganje stupanja na snagu naplate, od 1. januara 2025. godine, ,,Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi” jer ovaj pravni akt, u aktuelnoj formi, preti da ugrozi rad javnih biblioteka Srbije (njih 530 sa ograncima), odnosno ostvarivanje njihove osnovne funkcije – obavljanjanje poslova od opšteg interesa za državu.

Stupanje na snagu naplate ,,Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi”, koja predviđa da sve javne biblioteke plaćaju 15 dinara po pozajmljenom primerku knjige (po modelu npr. 50.000 pozajmica knjiga – 750.000 dinara za naplatu) predstavlja namet na javne biblioteke, koji je ustanovljen bez dovoljno rasprave i sagledavanja stanja u kojem se one nalaze, zbog čega apelujemo na hitno odlaganje njegove primene do uspostavljanja drugačijeg mehanizma naplate koji bi bio moguć i održiv i koji bi doprinosio pravičnom i pravednom rešenju za sprovođenje Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Kako se navodi, budžeti biblioteka zavise od osnivača a finansijski planovi biblioteka za osnivača nisu obavezujući, već se usvajaju najčešće delimično, a nekada čak i ne, pa nema sumnje da je za sprovođenje zakona izabrana finansijski najslabija karika, odnosno biblioteka, što jasno ukazuje na neodrživost i nemogućnost praktičnog sprovođenja i naplate Tarife na ovaj način.

„Кao reprezantativno udruženje ni na koji način se ne zalažemo da se ne plaća nadoknada autorima. Naprotiv, ukazujemo na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije. Posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava.

Zbog svega navedenog hitno je potrebno stavljanje van snage ovog podzakonskog akta u sadašnjoj formi kako bi se izbeglo nastupanje nemerljive štete po bibliotečku delatnost i pravo svakog stanovnika na slobodan i nesmetani pristup znanju i informacijama, dodaje se u peticiji. Time bi se omogućio naredni korak – široki konsultativni proces sa svim zainteresovanim stranama i iznalaženje prihvatljivog i održivog rešenja za ostvarivanje pravične i pravedne zaštita prava autora bez narušavanja stabilnost rada biblioteka i ugrožavanja prava građana na dostupnost aktuelne literature i novih izdanja.

Ceo tekst čitajte na N1