Beograd Magazin

Dok evropske metropole prave zelene zone Beograd se zaliva betonom i malterom

Njujork, park
Foto: Gary Hershorn/Getty Images

Više zelenila, više otvorenog prostora i manje saobraćaja – prvi bečki „superblok“ (Supergrätzl) podići će kvalitet života u bečkom okrugu Favoriten. Ove jeseni održaće se promotivni događaji u sklopu kojih će projekat biti predstavljen javnosti. Osim primene vlastitih inovativnih rešenja za prilagođavanje klimatskim promenama, austrijska metropola uspešno primenjuje i iskustva drugih gradova.

Glavni grad Austrije namerava da soprovede i pilot-projekat po uzoru na Barselonu i Berlin. Na području koje obuhvata više stambenih blokova u 10. gradskom okrugu Favoriten smanjiće se promet saobraćaja i napraviti prostor za više zelenila i prostora za građane. Test faza trebala bi da započne 2022. godine.

Po uzoru na Barselonu austrijska metropola sprovešće pilot-projekat takozvanog „superbloka” sa više zelenila a manje saobraćaja. Projekat će obuhvatiti više stambenih blokova na području ulica Gudrunstraße, Leebgasse, Quellenstraße i Neilreichgasse koje se nalaze u 10. gradskom okrugu Favoriten. Ovim projektom Beč nastoji da poboljša kvalitet života građana, kao i da doprinese borbi protiv klimatskih promena uključivanjem raznih mera za ozelenjivanje i rashlađivanje grada i smanjenje automobilskog saobraćaja. Time će se ujedno smanjiti nivo buke i prašine i sniziti letnja temperatura u tom gusto naseljenom delu grada.

Koncept „superbloka” nastao je u Barseloni. Radi se o području koje se prostire na više gradskih blokova unutar kojih je smanjen automobilski saobraćaj, a prostor je oslobođen za pešake i bicikliste. Preraspodela javnog prostora u korist građana omogućiće sprovođenje mera za bolji kvalitet života, prilagođavanje klimatskim promenama i slobodnije kretanje gradom. Sličan koncept razvija se i u Berlinu.

Pristup automobilom u berlinski Kiezblock imaju samo njegovi stanari, a promet motornih vozila inače se usporava pri ulasku – uvođenjem jednosmernih ulica ili drugim merama smanjena saobraćajnih gužvi poput uzdignutih žardinjera sa cvećem i drvećem, čime se stvaraju područja mešovite namene,

„Kiezblocks“ u Barseloni je projekat u kojem se planira čak 180 gradskih blokova sa sličnim merama za smanjenje prometa saobraćaja, sigurnih za pešake i bicikliste i visokom kvalitetom života. Za pokretanje ovog koncepta zalaže se nevladina organizacija Changing Cities koja svojim kampanjama i projektima u Berlinu i širom Njemačke pokazuje da se preraspodelom javnog prostora mogu sprovesti mere za podizanje kvaliteta života urbanog stanovništva, prilagođavanje klimatskim promenama i preko potrebna sloboda kretanja.

Vodeći se međunarodnim primerima glavni grad Austrije prilagodio je koncept koji se temelji na trendovima i modelima urbanog razvoja koji stavlja poseban akcenat na društvenu koheziju i saradnju građana, kao i na širenje zelenih površina.

Toplotna karta grada Beča pokazala je u kojim delovima austrijske metropole prevladavaju posebno visoke temperature. Bečka gradska uprava je stoga 2019. godine pokrenula pilot-projekat uređenja rashlađenih „cool“ ulica te su u tri najtoplija gradska okruga – Landstraße (3.), Favoriten (10.) i Ottakring (16.), stvorene posebne zone osveženja.

Ovde se takođe nalaze brojne kulturno-obrazovne ustanove, stoga se smanjenjem količine vozila u njihovoj blizini nastoji povećati sigurnost, pre svega dece. Promet motornim vozilima dozvoljen je isključivo stanovnicima tog diela grada, kao i interventnim i komunalnim vozilima.

Izvor: Ekovjesnik.hr

Čitajte Luftiku na Google vestima

Pariz uklanja 140.000 parking mesta i na oslobođenom prostoru sadi drveće

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
412 Shares
412 Shares
Share via
Copy link