Roditeljstvo je veliko zadovoljstvo, ali i velika obaveza.Svi želimo da naša deca izrastu u srećne i uspešne osobe. U prevelikoj želji da ih vaspitamo na pravi često koristimo razne metode za koje mislimo da će nam pomoći da dođemo do cija.
Učimo našu decu da slušaju odrasle i koncentrišu se na učenje, ali nikad nam nije palo na pamet da bi takve lekcije u budućnosti mogle doneti više štete nego koristi.
Moje dete će dobiti samo najbolje
Kada roditelji detetu previše popuštaju i povlađuju, oni su im zapravo sluge. Takvo dete kasnije neće imati razumevanja za potrebe drugih, a roditeljima postaje neprijatelj.
Zavisnost, nedostatak odgovornosti i društvenih veština, sebičnost i korišćenje ljudi u sopstvenu korist — samo su neke od karakteristika koje mogu razviti, piše Bebac.
Najbolji izlaz je postavljanje granica, odrediti im dužnosti i zadatke, obratiti pažnje na ponašanje i ne dozvoliti im da ispoljavaju bilo kakvo nepoštovanje prema roditeljima ili drugim ljudima.
Takođe će biti korisno naučiti dete da ceni rad i pokazati im vrednost novca. Na primer, roditelji mogu pomoći svom detetu da nađe posao sa skraćenim radnim vremenom, danas popularno nazvan part-time job.
Uvek treba da slušaš odrasle
Navika stalnog poštovanja i igranja po pravilima može biti štetna za budućnost dece, a psiholozi tvrde da se poslušna deca pretvaraju i u poslušne odrasle osobe.
Takve odrasle osobe imaju manje šanse da se izbore za sebe i veća je verovatnoća da će postati žrtve manipulatora. Oni takođe mogu samo izvršavati naredbe bez postavljanja pitanja i bez preuzimanja odgovornosti za svoje postupke. To je razlog zbog čega je ključno da naučite svoje dete kako da kaže „ne“ i da izrazi svoje mišljenje.
Jedino su ispravne visoke ocene u školi
Siguran način da vaše dete propati od anksioznosti ceo život je nametanje sindroma „odličnog učenika“. Roditelj treba da objasni svojoj deci da neuspesi ne utiču na njihov odnos i da će ona biti saslušana i voljena u svakom slučaju.
Klinički psiholozi veruju da neuspeh može biti od koristi deci iz nekoliko razloga: uči decu da se bave negativnom situacijom, pruža dragoceno životno iskustvo i pomoći će u pronalaženju rešenja za teške situacije u budućnosti, bez straha od neuspeha.
Koliko znate primera iz svog okruženja da nekada odlični i đaci za primer nisu uspeli u životu?
Ne svađaj se i ne uzvraćaj
Dete treba da nauči da se zauzme za sebe. U protivnom, i u detinjstvu, a i kasnije u životu, ćutaće i trpeti, bez potrebe da izusti reč i da se odbrani, i teško da će opstati u veoma konkurentskom okruženju.
Ipak, najvažnije je naučiti dete da proceni situaciju.
Samo ti uči, ja ću sve da uradim
Dete nikako ne bi trebalo da bude fokusirano na jedan zadatak. Svako treba da razvije veštine za obavljanje više zadataka i da bude u stanju da preuzme odgovornost za sve sfere svog života.
Te veštine često dolaze sa iskustvom koje dete neće imati ako se odgaja pod „staklenim zvonom“.
Još je gore je ako roditelji pokušavaju da zaštite svoju decu od svih problema. Takva deca se često ponašaju na detinjast i neodgovoran način kad odrastu.
Nakon srednje škole moraš na fakultet
Ako dete ne zna šta bi želelo da bude kad poraste, veća je verovatnoća da će izabrati opciju koju su predložili roditelji. Takav izbor može postati velika greška i dete će, pre ili kasnije, zažaliti.
Da bi to izbegli, roditelji ne bi trebalo da vrše preveliki pritisak na tinejdžera, već da im pruže priliku da sami određuju svoje planove za život.
U nekim zemljama svršeni srednjoškolci se ohrabruju da uzmu kraću pauzu (oko godinu dana) pre opredeljivanja za dalje školovanje. U tom periodu, mogu da nađu neki privremeni posao, da upišu neki kurs i slično, a najvažnije je da dobro razmisle o svojim planovima za budućnost.
Važna je samo fakultetska diploma
Naravno da više obrazovanje daje više mogućnosti, i za zaposlenje, i za visinu plate, ali to nije uvek tako. Danas mnoge kompanije, pogotovo u IT sferi, prednost daju veštinama i iskustvu nad zvanjem.
Part-time job će te odvratiti od učenja i škole/fakulteta
Honorarni posao ili posao sa skraćenim, fleksibilnim radnim vremenom mogu biti dragoceno iskustvo, ne samo u sticanju novih znanja i veština već u uspostavljanju kontakata i društvenih veza.
Kada mladi počnu rano da rade, oni uče kako da se pridržavaju rokova, sastavljaju liste obaveza i dobijaju povratne informacije od svojih supervizora.
Neki stručnjaci veruju da čak 65% sadašnjih učenika neće raditi u sferama za koje se školuju. Zbog toga nisu bitna samo određena znanja, već i komunikacijske veštine, kritičko razmišljanje i samopouzdanje.
Neko drugi će to uraditi/odlučiti umesto nas
Šta ovakav stav može da izazove? Takva deca kad odrastu budu ravnodušna i neće moći da iskažu ili da se zalažu za svoje interese.
I nije ovde reč samo o pojedincu, već i o zdravom altruizmu, osećaju pripadnosti zajednici, socijalnoj odgovornosti, kada se ljudi ne osećaju ravnodušnim za zajedničke probleme.
Sa 7 godina gledaju Parove, a ne znaju da zavežu pertle i pričaju normalno
Dodaj komentar