Banaćani su pisali predsedniku Libana, a stigao im je i odgovor

Selo Taraš, blizu Zrenjanina, od 2015. godine nosi laskavu titulu „Evropsko selo roda“, što ga svrstava u mrežu sela koju čine čak 16 država Starog kontinenta, gde su rode rado viđeni gosti.

O privrženosti Banaćana tim pticama, govori i činjenica da su predstavnici Udruženja „Taraške rode“, nakon što im je prekardašilo da strepe za bezbednost svojih pernatih stalnih gostiju, pisali lično predsedniku Libana Mišelu Aunu, zamolivši ga da tamošnje vlasti počnu sa poštovanjem zabrane lova ptica tokom migracije ptica selica.

Trofejni lov na rode u Libanu

– Prvo smo podržali inicijativu kolega iz Hrvatske, grupe ‘SOS Tesla – Zaštitimo bele rode’ i Udruženja ‘BIOM’, koji su napisali pismo koje je podržano od 52 organizacije iz 28 država. Zatim smo rukovodstvu Libana poslali i pismo-molbu našeg udruženja i najavu filma o našem selu i našim rodama, koji prikazuje posebnu vezu između ljudi i tih divnih ptica – kazala je u izjavi Tanjugu predsednica Udruženja „Taraške rode“ Aleksandra Marovac Cucić.

U toj zemlji na Bliskom istoku krivolov nije neuobičajena pojava, a iz taraškog udruženja iznose podatke da se na nebu iznad Libana godišnje ubije gotovo 2,6 miliona ptica, među kojima je veliki broj belih roda. One se tamo love iz zabave i deo su trofejnog lova.

Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u našoj zemlji svake godine boravi oko 1.500 parova belih roda, a čak 600 parova bira Banat kao svoju omiljenu letnju destinaciju.

Rode rado borave u neposrednoj blizini čoveka, pa se tako samo u Tarašu gnezdi preko 30 parova te jedinke. Kako bele rode vole močvarna staništa, stepe, livade i poljoprivredna područja, Taraš je upravo idealno mesto za njihov boravak, pojašnjava za Tanjug Sandra Jovanović iz tog društva.

Mužjak Prvoje se prvi vraća u selo

Kako navodi, to banatsko mesto je idealno za rode i zbog viskog drveća, jer te ptice, tokom sezone parenja, traže područja sa odgovarajućim strukturama na kojima mogu da se gnezde, a to su krovovi, gomile sena i slame, dimnjaci, električni stubovi i svojevrsne platforme, koje su Tarašani odavno izgradili za svoje leteće ljubimce.

Okolinu Taraša karakterišu plavna područja, njive, livade i pašnjaci na kojima rode lako mogu doći do hrane. U samom selu nalaze se drveni stubovi, bandere na kojima mogu da sviju svoja gnezda, koja mogu biti i preko jednog metra u prečniku, a žitelji tog sela na krovovima svojih kuća uvek rado primaju vesnike proleća.

Upravo u susret novom proleću i novom dolasku roda, u Tarašu se organizuje po četvrti put „Doček roda“. Ideja je da se deci školskog uzrasta organizuju predavanja, radionice, projekcije filmova i predstave u vezi sa rodama i zaštitom životne sredine.

Pored programa za decu, planirano je da se postave tri platforme za gnezda, da se obeleže gnezda, imenuju rode, dodele zahvalnice zaslužnim meštanima koji se trude da rodama obezbede što bolje uslove, a biće organizovana i izložba slika.

Ta manifestacija će se ove godine održati 14. marta, a iz udruženja „Taraške rode“ navode da se baš tada očekuje da se prva roda vrati u selo.

– Prethodnih pet godina to je bio jedan isti mužjak, kojem smo dali simbolično ime Prvoje. Nadamo se da će i ove godine on stići prvi na svoje gnezdo – rekla je Marovac Cucić.

Odgovor iz Libana: Sezona lova je završena

U tom selu nadomak Tise svakog juna se organizuje manifestacija „Dani taraških roda“, kao i „Ispraćaj roda“ koji se obeležava u avgustu, a u sklopu seoske slave.

To mesto ima najveću gnezdeću koloniju belih roda u Srbiji, a iz „Taraških roda“ se nadaju da će tako ostati i u budućnosti. Oni su sada posebno ohrabreni jer su dobili pozitivan odgovor iz Libana, u kome im tamošnje vlasti garantuju da je sezona lova završena i da niko nema zakonsku dozvolu da ubija rode ili bilo koje druge ptice.

Rode u Tarašu su pokrenule i očekivanja lokalnog stanovništva, koje se nada da bi čitava njihova povezanost sa rodama u kombinaciji sa razvojom turističke infrastrukture, dopinela razvoju seoskog i ekološkog turizma u tom selu sa tek nešto više od 1.000 stanovnika, koje je jedno od najstarijih naseljenih mesta u Banatu – nastalo početkom 13. veka.

– Već smo imali par poseta iz inostranstva i turisti su bili puni pozitivnih utisaka. Uživali su u jednostavnoj i skromnoj banatskoj lepoti koju je krasila ljubaznost i gostoprimstvo domaćina – istakla je Marovac Cucić.