Svet pokušava da razume srpski rebus, posebno činjenicu da narod mirno prihvata svaku prevaru režima. Možda bi, zato, na samom početku trebalo baciti pogled na rezultate jedne studije koju je sproveo „Westminster Foundation for Democracy”, a po kojoj 49 odsto stanovnika Srbije želi da živi u demokratiji, ali 43 odsto priželjkuje autoritativni režim.
Interesantni su oni preostali, njih oko osam odsto, koji sebe smatraju demokratama, ali se zalažu za vladavinu „čvrste ruke”.
Bečki dnevni list „Standard” u svom internacionalnom izdanju od 22. juna 2020. u tekstu Adelhajda Velfla pod naslovom „Aleksandar Preveliki” pokušava da objasni ovu činjenicu.
„Obrazovanim ljudima u Beogradu i drugim gradovima je proces demokratizacije važan, ali za ogromnu većinu građana najveća briga su nezaposlenost i plate. U Srbiji postoji još uvek izvesna nostalgija za autoritarnim sistemom, mnogi nemaju jasno shvatanje važnosti podele vlasti i nezavisnih institucija.”
Ljudi u Srbiji, smatra autor članka, u suštini niti poznaju pravu demokratiju, niti su joj skloni. Ono što su naučili jeste kvazi-demokratija koja se najviše ogleda kroz visoku nezaposlenost, niske plate i visoku stopu kriminala od strane vlasti. Demokratija, kako je predstavljena Srbiji, jeste neizmerno i nekontrolisano bogaćenje ljudi na vlasti i onih bliskih režimu.
Direktor Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu Florian Biber u svojoj najnovijoj knjizi „Uspon autoritarnosti na Zapadnom Balkanu” govori o novoj vrsti diktatora koji se ogrću plaštom pristupa Evropskoj Uniji i prihvatanja njenih vrednosti, dok u suštini čine sve kako bi ojačali sopstvenu vlast i kao primer takvog vladara ističe Aleksandra Vučića.
Vučić je došao iz nacionalističke Srpske radikalne stranke, podseća Biber čitaoce, iz koje je otcepio deo članstva i osnovao navodno proevropsku Srpsku naprednu stranku. U jednom trenutku je u Zapadnoj Evropi bio viđen kao nosilac nade za stvarne prodemokratske i proevropske promene u srpskom društvu, ali je umesto toga centralizovao moć slabljenjem institucija.
Nemački dnevni list „Frankfurter Allgemeine Zeitung” 21. juna je objavio članak „Oproštaj od EU?” svog novinara Mihaela Martensa u kome ukazuje da se Srbija pod vlašću naprednjaka odriče svih evropskih vrednosti, svesno menja-jući evropsku perspektivu Srbije za neograničenu vlast Vučića i uskog kruga ljudi oko njega.
Napominjući kako se srpska vlast „na prvom, drugom i trećem mestu sastoji od Vučića” Martens navodi: „Nova ideologija nije vezivanje za Zapad, već očuvanje vlasti”.
Američki politikolog Fransis Fukujama je pred same izbore u Srbiji u intervjuu datom „Glasu Amerike” konstatovao: „Na žalost, Srbija se pod vlašću Vučića konstantno kretala u pravcu diktature. Izgleda da smo stigli do tačke kada je ideja o članstvu u EU realno neostvariva. Evropska Unija je zajednica vrednosti koje vlast u Beogradu ne želi da prihvati.”
Proces pristupanja Srbije Evropskoj Uniji će se sigurno usporiti, moguće i zaustaviti, a postoji i opasnost retnogradnog razvoja, smatra Fukujama i dodaje: „Vlast ne želi da ispuni uslove potrebne za pristup EU”. Ne treba ovde smetnuti sa uma da su za proteklih osam godina, koliko je SNS na vlasti, od 35 poglavlja potrebnih za pristup EU, samo dva zatvorena.
Švajcarski dnevni list „Neue Zürcher Zeitung” u članku pod naslovom „Srbija definitivno postaje šou jednog čoveka” od 22. juna ovo posebno ističe ukazujući na primetno odustvo spremnosti režima u Beogradu da se nastavi približavanje Evropskoj Uniji. Evropske vrednosti, to je očigledno, nespojive su sa sveprisutnošću Vučiča ne samo u političkom životu, već u svim oblastima, konstatuje dopisnik Folker Pabst.
Svi strani izveštači sa poslednjih izbora u Srbiji ukazuju na narasli kult ličnosti koji neguje Srpska napredna stranka oko svog predsednika Vučića. Bečki „Standard” u svom pomenutom članku prepričava reklamni spot SNS-a u kome žena odlazi na letovanje u Grčku i na tamošnjoj plaži otvara medaljon koji nosi oko vrata, a u kome se nalazi fotografija Aleksandra Vučića.
Skoro sa gađenjem dopisnik Velfl ovo navodi uz opasku kako je uobičajeno u svetu da se na tom mestu nalazi slika supruga ili dece. Evropljanima je ovako nešto bizarno, ali u Srbiji kao da se niko oko toga nije uzbudio.
U svrhu formiranja i održavanja kulta ličnosti služi i korrišćenje kulta žrtve, piše Velfl. Mediji u Srbiji koji su pod kontrolom režiima neprestano ističu kako stranci rade o glavi predsedniku Vučiću. Pri tome se bezobzirno zloupotrebljava u jugoistočnoj Evropi poštovan kult žrtve, nastao tokom vekovnih ratova za oslobođenje od stranih ugnjetača.
Kao što se nekada Hitler prikazivao u oklopu srednjevekovnog nemačkog viteza, tako se nedvosmisleno u režimskim medijima Vučić poredi sa kosovskim junacima, ili srpskim borcima iz ustanaka protiv Turaka. Bez iznošenja bilo kakvog dokaza kroz medije bliske naprednjacima stalno se provlači sumnja kako strane sile zbog navodnog nepokolebljivog stava Vučića o srpskoj nezavisnosti istome rade o glavi, ali da se on, navodno, na to ne obazire.
U vezi navodne srpske nezavisnosti, nemački dopisnik Martens u svom pomenutom članku od 22. juna ukazuje na sve jače vezivanje Srbije za Kinu koja, za razliku od EU, ne insistira na nastavku provcesa demokratizacije. Tako je kineska novinska agencija „Ksinhua” nedavno objavila pismo koje je srpski predsednik poslao svom „bratu” (kako ga naziva) Si Đinpingu u kome izričito podržava težnje Pekinga da uguši pokret za očuvanje demokratije u Hong Kongu. Zauzvrat i vlast u Pekingu podržava naprednjački režim u Beogradu u njegovim težnjama da u Srbiji uvede, u suštini, jednopartijski sistem i jednoumlje.
Konačno, „Frankfurter Allgemeine Zeitung” u svom članku od 22. juna pod naslovom „Na putu ka jednopartijskoj državi?” o rezultatima parlamentarnih izbora u Srbiji zaključuje kako se zemlja sve više razvija po modelu Rusije i Belorusije, a sve manje u skladu sa standardima koji važe u EU i iznosi nadu kako će „Evropske narodne partije”, kojima pripada Srpska napredna stranka, razmisliti o daljem članstvu ove partije u svojim redovima. „Ako je već suspendovano članstvo mađarske vladajuće Fides partije, trebalo bi razmisliti i o daljem ostanku Srpske napredne stranke u savezu ENP”, konstatuje se na kraju ovog članka.
Zanimljiva je i analiza izbornih rezulrara i aktuelnih trendova u srpskoj politici koju je objavila uticajna „Fridrih Nauman” fondacija u svom članku od 25. juna pod naslovom „Srbija na putu ka jednopartijskoj državi”. Posle analiza samih izbora koju su dali CRTA i posmatrači OEBS-a, autor postavlja pitanje da li je Srbija još uvek na putu u EU.
Mihael Rojk, koji je napisao ovu analizu, iznosi sumnju da će SNS ma čelu sa Aleksandrom Vučićem uopšte više zainteresovan za evropske integracije, jer je uslov za to i korenita reforma pravosuđa koja bi ugrozila autokratske težnje srpskog predsednika.
U nastavku on navodi: „Politički razvoj, kao i tok dosadašnjih pregovora o pristupu EU, koji više tapkaju u mestu, dodatno podržavaju ovakvo mišljenje. Od ukupno 35 poglavlja samo ih je 18 otvoreno. Od početka pregovora 2014. Srbija se, po mišljenju NVO „Freedom House” razvila u „hibridni režim”, a na listi medijskih sloboda „Reportera bez granica” pala je za 35 mesta”.
Tome kako se manipuliše javnim mnjenjem u Srbiji Rojk daje nekoliko primera. Tako citira i šeficu kontrolne misije OEBS-a Ursulu Gaček koja je odmah, dan posle izbora kritikovala sveprisustvo Vučića, koji je istovremeno i predsednik države i stranke, u medijima i da je tako teško razlikovati kada nastupa kao šef države, a kada kao šef svoje partije u predizbornoj kampanji. Rojek navodi kako je ovo samo blagi opis kršenja Ustava koji zahteva strogo razdvajanje funkcija.
Naravno da se nije dugo čekala ni zvanična reakcija OEBS-a, ali i pojedinih zemalja. Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Jozep Borel i EU komesar za dobrosusedsku politiku Oliver Varhelji su već 22. juna prezentovali zaključak posmatračke misije OEBS-a sa izbora u Srbiji i istakli kako svi politički subjekti u Srbiji moraju da sednu za pregovarački sto i dogovore primenu smernica navedenih u izveštaju.
Oni su istovremeno istakli kako prioritet nove vlade u Beogradu mora da bude uvođenje pravne države uz istovremenu primenu obilnih socio-ekonomskih mera za pomoć stanovništvu posle pandemije SARS-CoV-2 virusa. Ovo je prvi put da sa jednog ovako visokog mesta dolazi upozorenje na značaj socijalne politike, što se u političkim krugovima smatra kao ukazivanje na to da takvih mera do sada nije bilo, makar u dovoljnom obimu. Drugim rečima: Srbija se u EU Komisiji ne smatra zemljom socijalne pravde.
Holandska vlada je odlučila da suspenduje sva dalja ulaganja u Srbiju, a staviće i veto na bilo kakvu pomoć EU Srbiji, osim one humanitarne. Razlog za ovakvo zaoštravanje je odsustvo demokratije i medijskih sloboda, rečeno je.
Zbog problematičnog izveštavanja o broju zaraženih, Srbija je proglašena zemljom visokog rizika, što znači da zdravstveno osiguranje neće pokrivati troškove lečenja obolelih od Covid-19. Ovo će sigurno dovesti do odsustva posetilaca iz ove zemlje na festivalu Exit.
I Nemačka je naglo promenila svoj kurs prema Srbiji. Do sada je vlada Angele Merkel pokušavala da blagonaklonošću prema zviničnom Beogradu obezbedi fleksibilniji stav srpskih vlasti u kosovskom pitanju.
Odmah posle izbora u Srbiji, koji su ocenjeni kao nedovoljno demokratski, pokrenute su neke konkretne mere. Prvo je donet zaključak da se prepolovi broj nekvalifikovanih radnika sa Zapadnog Balkan koji dolaze svake godine u Nemačku na rad. Siromašnu Srbiju će ovo teško pogoditi, jer su doznake njenih građana na radu u Nemačkoj važan izvor deviza.
Druga mera je smanjenje nemačkih državnih investicija. Ovo ima značajno simboličko dejstvo, jer nemački privrednici izbegavaju ulaganja u zemlje u koje ni nemačka vlada ne investira.
Takođe je naznačeno u Ministarstvu spoljnih poslova da ova zemlja očekuje hitne i jasne rezultate u procesu reformi pravosuđa u Srbiji.
Izvor: Otvoreno.rs
Dodaj komentar