Ana posle 3 godine lavovske borbe dočekala zamrznute embrione pokojnog supruga

Prošlo je tri godine od kako je suprug Ane Mladenović Marković (46), preminuo od posledica koronavirusa, a embrioni koje su njih dvoje zamrzli u jednoj privatnoj klinici u Beogradu su prema Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) još 2022. bili spremni za spaljivanje.

Međutim, Ana Mladenović Marković je odlučila da se bori za svoje potomstvo i tužila je kliniku, jer joj je muž u nasleđe ostavio njihove embrione, a po Zakonu o nasleđivanju, ustanova je u obavezi da ih vrati. Posle niza različitih presuda i žalbi, od 2021. do danas, Viši sud je doneo konačnu odluku, da embrioni pripadaju majci – Ani.

U avgustu 2023. Prvi osnovni sud presudio je protiv Ane i dodelio embrione privatnoj bolnici.

Međutim, ona je uložila žalbu i predmet je u januaru ove godine vraćen na Viši sud, koji je pre nekoliko dana doneo konačnu presudu, u njenu korist.

– Srećna sam, ali ne u onoj meri u kojoj bih bila, da je sve ovo ljudski rešeno. Kada sam čula presudu, osetila sam neku vrstu olakšanja, kao da sam spasila decu od dželata. Radovaću se u potpunosti, ako mi se namesti u životu, i ako mi zdravlje omogući, da naše embrione i iskoristim – sa osmehom za Nova.rs kaže Ana.

Embrione želi da prebaci u inostranstvo

Ovo je prvi slučaj borbe za potomstvo, tačnije za zamrznute embrione, nakon smrti partnera u Srbiji, koji se završio u korist tužilje.

“Nakon što sam sa svojom pričom izašla u javnost još 2022. godine, javile su mi se žene, Tijana, Danijela i druge, koje su u istoj ili sličnoj situaciji. Sve one, ušle su u procese posle mene, a sada mi je drago što moju presudu mogu da koriste u svojim sudskim postupcima”, navodi zadovoljno Ana.

Nakon više godina mučenja i iscrpljujuće borbe, Ana svoje embrione sada planira da preseli u inostranstvo, samo što dalje od klinike u Beogradu, koja je želela da ih spali.

– Onog momenta kad budem imala svu dokumentaciju, transportovaću embrione u kliniku u inostranstvu. Oni su se razvili, a sad treba da se prebace na suvom ledu, za to su potrebni posebni uslovi. Sve sam već ugovorila, to je transport koji košta više hiljada evra, ali nemam izbora. Ne želim da embrioni ostanu i dalje u ustanovi koja se grčevito borila da ih ne dobijem, kako bi ih oni spalili. Potrebno je da od klinike dobijem potvrdu o njihovoj ispravnosti, a ako budu odugovlačili, znaću da nešto kriju. Nadam se, ako sve bude kako treba, da ću u nekom trenutku moći da izvršim embriotransfer, pa da vidimo kako će moj organizam da reaguje. Svakako smo, zahvaljujući ovoj presudi, dobili šansu, moji embrioni i ja – objašnjava Ana.

Inače, po Zakonu o BMPO, klinika je bila dužna da spali njene embrione nakon isteka ugovora, a čuvanje materijala je plaćeno za dve godine. Ipak, spaljivanje je odloženo zbog sudskog procesa, koji je, na sreću, završen u Aninu korist.

– Po presudi, klinika mora da preda Ani embrione, u suprotnom idemo u postupak izvršenja. Ako odbiju da ih predaju, to će ukazati na sumnjive postupke klinike, da su ih uništili ili da su sa njima ko zna šta uradili. Oni još nisu videli presudu, ali su me uverili da onog trenutka kad bude u njihovim rukama, predaće nam embrione – kaže advokat Aco Manojlović, koji zastupa Anu u ovom slučaju.

Presuda će mnogo toga promeniti

U pitanju je svakako presuda koja će promeniti tok sudskih procesa, koji su započeti sa istim motivom.“Ovaj slučaj će uticati na čitavu oblast o pripadnosti reproduktivnog materijala, embriona, u okviru Zakona o BMPO.

Iako je prema zakonu neophodna saglasnost davaoca, Ana ima ostavinsko rešenje, po kojem je nasledila embrione, što je uređeno Zakonom o nasleđivanju.

U klinici su tražili potpis njenog muža, koji je preminuo, kako bi joj ustupili embrione, jer tako piše u zakonu, što je neshvatljivo.

Ovaj slučaj pokazao je zasigurno da su neophodne izmene i dopune ovog zakona”, objašnjava Manojlović. On ističe i da zakonski treba rešiti pitanje zamrznutih jajnih ćelija i semene tečnosti.

– Kad neko umre, a ostavio je zamrznuti reproduktivni materijal, treba da se zna šta se sa tim dalje radi. Po Zakonu, embrione vlasnik može da čuva u nekoj klinici u svojoj zemlji ili da ih prenese u bilo koju specijalizovanu ustanovu u inostranstvu.

U Aninom slučaju, tražili smo da embrione prebacimo u inostranstvo, a to će ujedno biti i prvi slučaj iznošenja embriona iz Srbije. Tako da ovde imamo više ‘prvih slučajeva’, koji će utabati put nekim narednim procesima, da se lakše i brže odvijaju i da stvari budu jasnije i pravednije – naglašava Manojlović.

Borba za nerođenu decu

Ana, međutim, nije jedina u Srbiji koja se na ovaj način bori za potomstvo. Trenutno se vodi nekoliko sudskih procesa sa istim ciljem, a ženama koje se bore za svoje embrione, ova presuda biće od velikog značaja.

Jedna od njih je Tijana Prizrenac, koja se, otkad joj je muž preminuo od raka 2019. godine, kako kaže “bori za svoju nerođenu decu”.

– Presuda Višeg suda u Aninom slučaju je značajna pre svega jer se ovim postupkom rađa nova sudska praksa u našoj zemlji, koja inače postoji samo u pojedinim državama EU. Takođe, u procesima u koje smo ušle kako bismo vratile svoje embrione, nakon smrti muževa, druge žene, kao i ja, moći ćemo sa ovom presudom da tražimo izmene i dopune Zakona o BMPO – kaže Tijana.

Ona, međutim, želi da embrioni ostanu ovde, u Srbiji. Ana će, nažalost, morati embrione da transportuje iz zemlje, a ja tražim da moja klinika sprovede postupak do kraja, u Srbiji. Želim da ovde bude izvršen i embriotransfer.

Potpuno razumem zašto ona želi da ih iznese iz zemlje i razumem zašto nije sigurna ni da li su to njeni embrioni.

A ukoliko ne bude sluha za izmene i dopune zakona, posle ove presude, svi ćemo, od sada pa ubuduće, koristiti ovu sudsku praksu, odnosno pobedu, koju je Ana izvojevala”, naglašava Tijana, koja očekuje da najkasnije za tri meseca i njen sudski postupak bude završen.

Tri godine agonije

Podsetimo, privatna klinika u kojoj su zamrznuti embrioni, po Zakonu o BMPO je obavezna da ih spali, kad istekne ugovor o čuvanju, a ne sme da ih preda samo jednom partneru, bez potpisa, saglasnosti – drugog. Ana i njen suprug platili su čuvanje dve godine, a taj rok istekao je krajem 2022. Ipak, spaljivanje je odloženo zbog tužbe.

– Moj pokojni suprug i ja smo neposredno pred njegovu smrt ostavili embrione na čuvanje u privatnoj bolnici. Želeli smo i pokušavali da proširimo našu porodicu, da naša ćerka, koju smo dobili prirodnim putem, dobije brata i (ili) sestru. Međutim nakon njegove smrti, meni su ta dva embriona, koliko ih tamo ima, oduzeta i osporavali su mi pravo na njih, jer su po našem Zakonu o BMPO neophodni potpisi oba partnera kako bismo dobili svoje embrione – rekla je Ana za još 2022.

Ipak, tri godine od početka procesa, doneta je presuda u njenu korist, pa će želje i planovi Ane i njenog pokojnog muža, konačno dobiti šansu da se ostvare.