Olivera Ristanović, nalazi se na čelu Prekršajnog suda u Beogradu pune tri godine, gde se pored velikog broja propisa koji se primenjuju od strane sudija prekršajnih sudova, najviše i dalje procesuira iz oblasti bezbednosti u saobraćaja.
Statistika kaže da na teritoriji Beograd svakog dana bar pet vozača, bude kažnjeno samo za vožnju u stanju teške ili veoma teške alkoholisanosti, odnosno nasilničke vožnje.
Prema kategoriji učinilaca prekršaja, na teritoriji Beograda najviše prekršaja prave muškarci od 35 do 50 godina. Prate ih I žene, najviše devojke koje su zatečene da upravljajuvozilom pod dejstvom alkohola.
Samo u 2022. godini od strane Prekršajnog suda u Beogradu kažnjeno je 556 vozača koji su u organizmu imali do 1,20 promila alkohola, 815 vozača koji su u organizmu imali više od 1,2o do 2 promila alkohola i 175 vozača za prekršaj nasilničke vožnje.
– Od početka godine Prekršajni sud u Beogradu doneo je 40.006 osuđujućih presuda. Za najteže prekršaje u koje spada vožnja u stanju veoma teške ili potpune alkoholisanosti, vožnja pod dejstvom psihoaktivnih supstanci ili naslinička voznja, prekoračenje brzine Prekršajni sud u Beogradu ima organizovan rad dežurne službe, koja radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, gde se učinioci prekršaja odmah procesuiraju.
Anegdote sa suđenja
Anegdota sa suđenja je mnogo, priča Olivera, a jedino zajedničko je pokušaj pravdanja, koji je po običaju potpuno nespretan. Ali i bezuspešan, jer su policajci neumoljivi.
– Jedan vozač koji je bio u teško alkoholisanom stanju svojim automobilom „zakucao“ se u autobus u kom su bili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Na svu sreću niko od 50 policajaca nije bio teže povređen, pa su svi izašli da vide kako je došlo do nezgode. Tada se jednom od njih obratio vozač sa rečima: „Molim te brate, samo nemoj muriju da zovete“.
Koliko je bio pijan nije video da su svi uniformisani.
– Svi pijani tvrde da se ničega ne sećaju. Oni koji se privedu zbog nasilničke vožnje u većini slučajeva jurili su u Hitnu pomoć – priča ona.
Kada je reč o navijačima i prekršajima tokom sportskih dešavanja kaže da na tom polju danas „nema toliko posla, što je rezultat velikog broja hašenja protekle dve godine“.
– Sećam se jednog derbija kada nam je sud ličio na klanicu. Privedeni su navijači koji su kod sebe imali srpove, noževe, sekire…Mogu vam reći da su oni jaki samo u grupama, a pojedinačno pred sudijom i neku suzu puste iz straha kako će se javiti roditeljima – priča Olivera.
Prekršaji za koje mogu pasti presude pred sudijom
– U postupku koji se vodi za teže prekršaje iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja kojim se ugrožava život ili zdravlje ljudi ili ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, a postoji osnovana sumnja da će okrivljeni nastaviti sa vršenjem prekršaja, ponoviti prekršaj ili da će izbeći izvršenje izrečene sankcije, spadaju prekršaji, odnosno postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja.
Odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju, a to su situacije kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je tim znakom zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta, kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja, kretanje vozila na putu u naselju brzinom koja je za više od 90 km/h veća od dozvoljene, odnosno van naselja brzinom koja je za više od 100 km/h veća od dozvoljene, upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti (više od 2,00 mg/ml).
To znači da ako je na deonici auto puta gde je ograničenje 130 kilometara na sat, ako je 40 kilometara prekoračena brzina, vozač može da plati mandatnu kaznu. To znači da ukoliko idete do 160 ili 170 kilomera na sat vi platite mandatnu kaznu od 10.000 dinara.
Ukoliko to prekoračite za 100 km/h ili duplo što znači da ste vozili 230 kilometara na sat i više, vi ste već u nasilničkoj vožnji. To znači da možete dobiti kaznu zatvora od 30 do 60 dana i novčanu kaznu u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara.
– Pored toga može se izreći i rad u javnom interesu do 360 sati. Mi smo kao sud smatrali da je bolje koristiti tog čoveka za rad u javnom interesu nego ga poslati u zatvor gde će on svakog dana još da košta državu. Jeste da je taj zatvor nešto što možda najpre dozove nešag prosečnog građanina, ali može da ima i onaj kontra efekat.
Možete od njega napraviti još većeg kriminalca, delikventa od prekršajne odgovornosti možete napravit nekokoga ko će izlaskom iz zatvora biti zapravo potencijalni izvršilac krivičnog dela. Tako da se stalno meri taj balans od ličnosti samog učinioca do svrhe koju želite da postignete kažnjavanjem.
Izvor: Telegraf.rs
Dodaj komentar