Leto je završeno, a naš predsednik zbog vas opet nije išao na odmor

Nemali broj puta, a uglavnom oko sezone godišnjih odmora, predsednik Srbije je čitav narod targetirao kao lenj i razmažen, komentarišući kako po njegovom mišljenju preveliki broj Srba ide na letovanje i kako je to jasan znak da super živimo.

Sa druge strane, sa ponosom je naglašavao kako on decenijama nije bio na moru, čak ga se malo i grozi.

Na tu ‘opskurnu’ temu letovanja piše Vojislav Milovančević za portal Nova, a njegovu kolumnu vam prenosimo u celosti:

Sezona godišnjih odmora polako se privodi kraju. Leto je iza nas, a pred nama je još jedna, po svemu sudeći, turbulentna politička jesen. Za period koji dolazi valja se dobro pripremiti, prikupiti energiju i koliko toliko povratiti svežinu, jer je važno ostati fokusiran. To jednako važi za nas koji beležimo događaje, koliko za one koji su njihovi akteri.

Ipak, jedan čovek nije ovog leta sebi dozvolio “luksuz” odmora, već je, kako je u više navrata isticao, odlučio da služi državi u periodu kad svi odmaraju. Imate pravo jednom da pogađate o kome je reč?

Za predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, odmor je precenjena stvar i najobičnije traćenje vremena. On sebi ne može da dozvoli da napravi pauzu od nekoliko dana ili, ne daj Bože, nekoliko nedelja. Ko će u tom slučaju da se brine o nama?

Šta ako izbije požar? Ko će da ga gasi? Šta ako Đilas, Jeremić i ostali odluče da izađu na ulice ili opkole neku zgradu, ko će, onako hrabro, da izađe pred njih i da im kaže da su mali miševi i da ih se uopšte ne plaši? Nema ko drugi sem Vučića.

Šef srpske države ne samo da nije otišao na odmor, već je i aktivniji nego ikad. Utorstručio je svoju prisutnost u medijima, dok konferencije za novinare, uz Predsedništvo i Palatu Srbija, održava gde god postoji mogućnost da se one organizuju – ispred fabrike, u kamenolomu, na putu, livadi…

Toliko se uspeha nanizalo da je čoveku prosto žao da nam to ne ispriča, jer kako bismo u suprotnom znali da je vlast koju on oličava najbolja u novijoj, a što ne biti neskorman pa ne reći i u kompletnoj istoriji naše zemlje.

Ipak, utisak je da se predsednik u čitavoj toj jurnjavi, špartanju po Srbiji i regionu poprilično umorio. To potvrđuju i njegovi poslednji medijski nastupi i sve prisutnija nervoza dok govori o brojnim temama.

Da se razumemo, retko kad je Vučić uspevao da iskontroliše emocije u situaciji kad mu novinari postavljaju pitanja koja ne spadaju u ona koja su unapred dogovorana, ali je sada počeo da se nervira i tokom razgovora sa Gordanom Uzelac i Milomirom Marićem.

Znajući koliko ih voli, iluzorno je misliti da Milomir i Goca stvarno izazivaju nervozu kod lidera naprednjaka i pre će biti da je nešto drugo u pitanju – Vučiću je potreban odmor.

Došlo je do zamora materijala i to se vidi i po tome što ga sada izbacuju iz takta teme i priče koje ga u nekom svežijem izdanju ne bi ni doticale – poput one kakav je odnos plate i potrošačke korpe.

Imati umornog čoveka na čelu države nije baš dobro. Desi se svakome, popusti koncetracija, ali je nezgodacija kad se to dogodi čoveku od kog zavisi svakodnevica građana.

Zato bi za sve nas bilo dobro da predsednik skokne do Borskog jezera, da obiđe neku vinariju na Fruškoj Gori ili da ode na Rtanj. Da odmori malo.

Ne samo zbog Goce i Milomira i rizika da im ne povredi osećanja, već zbog svih nas. Bio bi red da se i mi konačno malo odmorimo od njega.

Autor: Vojislav Milovančević, kolumna za portal Nova.rs