Niz uvreda i pretnji danima stižu na adresu predsednice Udruženja građana “Žene za mir”, Ljiljane Nešić, iz Leskovca, jer se saznalo da je tamošnja vlast dodelila novac za njihovu kancelariju čoveku koji je dva puta osuđivan za nasilje u porodici.
Ljiljana Nešić bila je gošća televizije Nova S.
– Pretnje su krenule nakon našeg otvorenog pisma direktoru Stankoviću, on je nas nazvao diskriminatorskom organizacijom, jer želimo ženama da pružimo specijalizovanu uslugu. Dok smo se vraćali sa posla, prišao nam je mladić i nazvao nas kurvama, to je sve pratilo i svaku narednu objavu novinara koji su otkrivali ko je taj čovek. On je učestvovao i u strategiji za sprečavanje nasilja u porodici. On je meni pretio, rekao mi je kako imam ćerku i pretili su mi mojim unučićima, a koleginici je rekao da zna šta vozi i da sama živi. Mi smo odlučili da prijavimo ovo policiji, prete mojim unučićima, i shvatili smo da nikada ništa nećemo dobiti, a moramo da se zaštitimo. Mi smo bile fizički napadnute od grupe od desetak ljudi i to dok nas je obezbeđivala policija, koja je sve samo geldala. Sudskog razrešenja nema, a policija nam je svedok – priča Ljiljana.
Ko bi mogao da stoji iza takvih reči?
– Ja ne mogu da kažem bilo koje ime, ne mogu nikoga da prozovem, mi odgovorno radimo svoj posao. Mi pružamo žrtvama nasilja podršku i ja ne znam zašto bi neko imao bilo šta protiv nas. Rekli su nam da nema elemenata za prijavu. Uvek su bili obučeni onako normalno i prilazili su nam sa leđa, obrate nam se u prolazi i tako. Dogovor je sa policijom ako se opet desi nešto da prijavimo, dodaje.
Ko je čovek koji je dobio novac, a optužen je dva puta za nasilje u porodici?
– O njemu znam da je registrovan u APR-u, kao Udruženje “Tate i mame”. Miodrag Stanković je 2016. osuđen dva puta za nasilje u porodici. Njegov sin, Aleksandar Stanković je jedan od njih. Njegova organizacija postoji od 2019. Saznali smo da imaju još jedno udruženje, Sindikat penzionera i on presedava i tamo, a donirano mu je 900.000 dinara iz gradskog budžeta. Ja ne znam koje oni usluge mogu da pružaju i ako se bave socijalnom zaštitom moraju imati obuku i akreditaciju za rad sa žrtvama nasilja. Mi postojimo od 1994. godine i moguće da smo konkurncija, ali oni nama nisu i mi imamo sve za pomoć i podršku ženama žrtvama nasilja. Država nam je uzela SOS telefon i akreditacije i dala Zvečanskoj u Beogradu. Uzeli su i naziv projekta koje smo mi imali prošle godine, a to nije u redu ni legitimno – rekla je Nešićeva.
Zabrinjavajuća statistika
– Nama su se od početka godine javile 123 žene, alarmantno je. Za nedelju dana nam se javilo 13 žena. Kontaktirale smo i Centar za socijalni rad i sigurnu kuću, dobili smo i besplatnu pravnu pomoć i sve koristimo da im pomognemo. Nasilje je u porastu, nije lako okrenuti telefon i reći da ste žrtva nasilja i pozivam ih sve da se ne boje. Samo institucije trebaju ozbiljnije da pristupe žrtvi nasilja – objašnjava Ljiljana.
Izvor: Nova.rs
Dodaj komentar